Славни војвода Живојин Мишић је у само једној реченици дефинисао читав век српске националне, државне и политичке несреће којој још не видимо краја. Рекао је: „…Нема тог рата који српски сељак не може добити а који српски политичар неће изгубити“. На стоту годишњицу од примирја у Првом светском рату, док излудели Вучић пуца ћорцима по Пасуљанским ливадама и смишља како да Албанцима понуди још мало српских територија, ваљало би ту реченицу уклесати на на згради Владе Србије.
Данашњу Србију, рањену – њиховим и шиптарским плотунима – позвали су у Париз – не да јој укажу заслужену почаст за жртву и допринос победи у Великом рату, него да је – на брисаном простору, пред очима целог света – понизе и победе! Е, може ли поганије од овога, па ако је и од вас – тешко да може!
Лист наводи речи професора Ентонија Глиса с Бакингемског универзитета: „Маша има тврдоглав, непријатан карактер, притом је одлучна. Она превише тога преузима на себе. Неће бити преувеличавање ако кажемо да се понаша `путиновски`“.
Комплетна имовина ПИО Фонда, неколико милијарди евра, бање Србије, Рехабилитациони центри, болнице, грађени новцем запослених у Србији, прелази у руке државе.
И што је најгоре, то се примењује ретроактивно. На садашње пензионере, који су своје пензије зарадили под другачијим условима, али и на будуће пензионере, који уствари и неће бити пензионери, него – социјални случајеви, јер пензије неће бити пензије – него социјална помоћ.
Радикалка Наташа Јовановић „раздрмала“ је бирократско заседање парламентарне скупштине НАТО у канадском Халифаксу, скочивши у заштиту председника Владимира Путина, после читања извештаја о Русији „уштогљеног“ Британца лорда Томаса Мичела Џоплина.
„Ту Србију, са њеним историјским жртвама, Француска је понизила 11. новембра. Можемо само да замислимо како се Александар Вучић осећао док је, преко пута себе гледао, осмехнуте између Трампа, Путина и Макрона, озлоглашеног Реџепа Тајипа Ердогана или Хашима Тачија, председника (Косова) земље коју Србија не признаје и која је 1914. била тек област у саставу Србије”, истиче се у тексту.
Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“
Почело је са истицањем заставе терористичке САД-НАТО творевине, лажне „државе Косова“, на незаконито отетој и војно окупираној територији Републике Србије, а завршило се понижавањем и омаловажавањем председника Србије Александра Вучића на завршној свечаности пред Тријумфалном капијом и незапамћено бесрамним говором председника француске државе Емануела Макрона.
Ваљда ће се и Србија опаметити, када види какви глупандери и кич фигуре шетају по Европској унији и када схвати да од њих не може ништа добро да очекује, никада.
И, шта ће, уопште, Ротшилдов Квазимодо, Макрон, у Србији? Да за свог шефа отме још нешто овде?
Народни посланик и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић осврнуо се путем твитера на скроман допринос наших власти обележавању једне тако важне годишњице како за наш народ, тако и за читав свет, а нарочито ниподаштавању храбрости и жртве предака огромног броја грађана Србије који су се на правој страни борили у свим великим ратовима прве половине 20. века
Земље које повлаче признање Косова показују одговоран приступ који се темељи на принципима међународног права. Сви потези у оквиру решавања косовског проблема морају се заснивати на поштовању према Резолуцији 1244 СБ УН. Став Русије остаје непромењен, саопштио је амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин
Међународни олимпијски комитет (МОК) би могао да лиши Шпанију права да буде домаћин међународних спортских такмичења због положаја руководства земље о независности самопроглашене Републике Косово, пише Ел Паис.
Гост емисије „Интервју“ био је господин проф. др Светозар Радишић, пуковник Војске Србије у пензији. Експерт за стратегију и војну доктрину, борбену готовост, „сведимензионалну одбрану“, „психолошки рат“, „неоружане облике агресије“ и „нови светски поредак“.
РЕЗИМЕ: Русија је подвргнута бројним привредним санкцијама од западних земаља, које покушавају да је приморају да одустане од војних интервенција на бившем совјетском простору. Иако санкције наносе штету руској привреди и изазивају незадовољство код становништва, мало је вероватно да ће се њима променити понашање Москве. Историја Русије показује да се у том настојању може успети једино војним притиском.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…