Крстовдан, дан разоткривања симбола страдања и путоказ српског народа везаног жељом да остане на Косову и Метохији, на својој земљи.
Крстовдан, дан разоткривања симбола страдања и путоказ српског народа везаног жељом да остане на Косову и Метохији, на својој земљи.
Носиоци пројекта изложбе „Пребиловци“ УГ Јадовно 1941 Бања Лука и Културни центар Нови Сад, аутори изложбе Предраг Лозо и Драгослав Илић, стручни сарадник Миленко Јахура, рецезент др Горан Латиновић.
“Да ја мог Живана не познам, куку мени. Па, им’о је два плава зуба у глави, болест их је нека тако обојила. Тај зуб да су ми показали, познала бих да је његов. Онда, и по одјелу сам га познала. Имао је на себи војничке панталоне, добио их од комшије Радета. Џемпер сам познала, што сам му га ја саштрикала. Натруо, ал’ познат. А најприје, срце га је моје познало, срце мајчино…”
„Жртве на Јадовну заслужиле су да постоји мала капела на том простору да би им сваке године био одат адекватан помен“, рекао је Иванић новинарима у Бањалуци, након састанка са делегацијом Удружења „Јадовно 1941“, коју је предводио предсједник Душан Басташић.
Међународна комисија за истину о Јасеновцу сматра да Музеј геноцида над Србима у Београду и директор те установе г. Вељко Ђурић-Мишина не раде свој посао, па према томе нема никакве сврхе да та установа и тај директор уопште постоје.
Јован Пејин, историчар и бивши директор Историјског архива Србије, 2012. године је узбуркао хрватску јавност, када је гостујући на ХРТ1 изјавио да су „сви Хрвати примитивци“, да је „Вуковар одувек био српски град“ и да „Хрвати данас причају српским језиком“.
Где несташе Срби их Хрватске у последњој деценији XX века. Каква је то могла бити политика која протера своје сународнике српске националности и православне вере. Може ли се та неправда исправити и прогнани Срби вратити на своја вековна огњишта.
Десет дана уочи славе Успења пресвете Богородице, коју расељени Ђаковчани обележавају у родном месту, поједине невладине организације и чланови покрета Самоопредељење покренули су кампању против Срба. У центру града излепљене су слике Срба који о празницима обилазе своје огњиште, уз натпис „Затвор за српске криминалце“.
Морамо да се саберемо, УОЗБИЉИМО, скупимо под једну заставу и заједничко осећање потребе за јединством.
Ако то не успемо бићемо овако исмевани, као што се то описује у овом тексту.
И поново побијени. До коначног нестанка.
Објављивање намере да ће етнички да се разграничи са Албанцима у српским крајевима јужно од реке Ибар завладало је просто безнађе. Скоро 80.000 Срба спрема се да напусти вековна огњишта. Власт провоцира Олују Срба, ону тиху, али зато ефикасну јер нико од Срба не жели да живи у Великој Албанији. У историји Срби су у сеобама одлазили са Косова због Турака, Немаца, терориста УЧК. Данас је ова сеоба Срба у режији председника Србије. Ова сеоба Срба биће и последња јер више неће имати ко да оде.
На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић.
СНД Пребиловци је веома успјешно организовало поклоничко путовање избеглих из нашег завичаја и пријатеља из Србије, од југа до севера. Са нама су били многи чланови проверени пријатељи удружења СНД Пребиловци протекло је без посебних проблема.
Напомена: Текст сам писао почетком новембра 1995. године у намери да забележим бројне чињенице за које сам убеђен да ће, протоком историјских збивања, бити скрајнуте и заборављене. Предајем га читаоцима после 23 године, јер сматрам да би требало да се подсећамо на наше велике грешке, неразумне вође и трагедије. Свестан сам да ће „и ала и врана“ да скоче да ме критикују и оптуже али ћу се бранити захтевима да ти критичари буду убедљиви и да кажу да је много тога написаног било другачије!
Овде је драгоцено сведочанство Срба из Клепаца и Лознице пред Државном комисијом Бр.567429 – Записник код Земаљске Комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача састављен 7. јула 1946, у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар
Коментари читалаца…