Запад се константно меша у унутрашња питања Србије, и посебно покушава да ограничи сарадњу Србије са Русијом. За Србију је развој сарадње са Русијом од стратешке важности. Око 80% грађана Србије се залаже за такву сарадњу. С друге стране подршка европским интеграцијама Србије опада а власти Србије спроводе европске интеграције без мандата грађана, јер не желе да распишу референдум на ком би се грађани изјаснили да ли су за улазак Србије у ЕУ или не.
Новосадски АД „Хлеб”, некада највећа индустријска пекара у Војводини, више не постоји, пошто је кључ у браву стављен у децембру 2017. године, после стечаја уведеног 19. септембра. Све продавнице „Хлеба” у Новом Саду су такође затворене па ће и оне, као и погони предузећа у Индустријској зони, бити на продаји.
Без царине моћи ће да се извезе и 15.000 тона сунцокретовог семена, 5.000 тона зрна соје, 500 тона препарата за исхрану животиња, 500 тона хране за псе и мачке и 500 тона мантија. Турска је одобрила Србији да се дуплирају квоте за извоз грашка са 350 на 700 тона, пасуља и бораније са 300 на 600 тона, кукуруза шећерца са 1.000 на 2.000 и сувих шљива са 200 на 400 тона.
Виши привредни суд у Бањалуци одбио је жалбу литванске Укио банке и потврдио пресуду Окружног привредног суда у Бијељини којом је у цијелости одбијена тужба банке из Каунуса против Фабрике глинице „Бирач“ у стечају на износ од 155 милиона КМ потраживања и разложног права на удјелима зависних привредних друштава.
Злоупотреба статистике се у последње време захуктава и улази у домен менталне акробатике – најбољи пример тога је примена различитих методологија мерења (не)запослености и просечне зараде. /../
Србија данас неодољиво личи на друштво какво је описивао Маркс пре читав век и по – дубоко подељено на експлоататоре и оне који имају тек за биолошку репродукцију или ни толико.
Због лажних извештаја о економском стању земље, садистичке пљачке државних ресурса и криминалних, мегаломанских послова од којих Србија има само штете, грађане Србије у наступајућој години не чека ништа добро: спремају се најмање три велика таласа поскупљења хране, одеће, обуће, енергената, здравствених услуга, превоза…
Милан Ћулибрк, главни уредник недељника НИН-а, рекао је за Н1 како ћемо и на почетку 2019. године опет причати о томе како ће просечна плата у Србији до краја те године бити 500 евра, и како се то опет неће догодити. Не могу плате да расту за 25 одсто, ако је привредни раст два до три одсто, поновио је он.
Удружење за заштиту потрошача Ефектива истакло да се “папрено” наплаћују услуге ван уговореног пакета, што је у супротности са одредбама Закона о заштити потрошача и Закона о облигационим односима
„Такође, продужена је забрана запошљавања у јавном сектору до краја 2018. године.“
Уз рационализацију мреже и гашење појединих школа, неминовно иде и вишак запослених. Министар најављује да ће се људима понудити решења где год је то могуће. Учитељи ће добити шансу за мастер студије информатике на Учитељском факултету, па ће моћи да предају информатику. Други модел је да, на пример, ако нека школа буде пренамењена за ђачки туризам или смештај ученика, наставницима који остану без часова буде понуђено да се укључе у рад тих установа
Републичка скупштина усвојила је Закон о буџету за 2018.годину са 150 гласова ЗА, 12 ПРОТИВ, два посланика нису гласала, а одсутних је било чак 86. Зашто сам један од посланика који је гласао против?
Закон о заштити становништва од заразних болести донет у невиђеном сагласју власти и „опозиције“ у свом члану 32. лишава сваког грађанина права да одлучује да ли ће бити вакцинисан или не.
Бивши савезни ветеринарски инспектор, доктор ветеринарске медицине Мирослав Стојшић, указује на шта треба да обратимо пажњу како бисмо знали у којим случајевима сланинице, кобасице, виршле, паштете и шницле никако не би требало да спустимо у корпу!
Влада Републике Србије изнова планира да паре пореских обвезника дели страним фирмама у Србији. У предлогу буџета за 2018.годину предвиђено је нових 12 милијарди динара за „Фијат“, „Етихад“, „Теклас“, „Фалке“… Истовремено, буџет за популациону политику при Кабинету министарке без портфеља за демографију износи 300 милиона динара, што значи да стране фирме од наших пара добијају 20 пута више него наша рођена и нерођена деца.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…