FBR IN ENGLISH – СРБски ФБРепортер FBR Blog in English
Тапушковић: „Кад се чињенице злоупотребе и кад чињенице добију своје место а у питању је судбина целога народа, па и цивилизације, онда се са чињеницама игра, овако како се до дана-данашњег игра.“
Јевтовић: „Морамо једном повући ручну и рећи – ало Господо, Устав, закон! „
То што ради Председник Србије, када је у питању Хрватска (и не само Хрватска) је недопустиво. У време његове посете Хрватској спаљиване су српске заставе, лично су га малтретирали, али није напустио посету, попут председника сабора Хрватске. Хрвати чувају своје достојанство, а српски Председник урушава достојанство овога народа.
Шешељев изгред – истинит или измишљен – је био користан за све три стране: његов аутор је још једном изазвао згражавање јавности и доспео у средиште њеног интересовања, док се и хрватским и српским политичарима указала згодна прилика за нове узајамне оптужбе.
Вучић је претходних дана најављивао да ће да разговара са „људима које су истерали из њихових фабрика“ и да долази у Ниш да види да ли може да пронађе „некакав модус операнди за исплату примања који су ти људи зарадили“. Нити је било разговора, нити су добили било какво обећање да ће га бити, каже Милошевић, те он овакав потез тумачи као „још једну Вучићеву лаж“.
Кад сте овде, осетите праву природу оног зла које сте и сами осетили, и схватите да то зло потиче из истог центра и да почива на истим претпоставкама и колико је важно знати историју, гледати на свет прочишћеним погледом и одмеравати га јасним умом, да морамо да освестимо своју ситуацију и да не живимо у илузијама које воде само нашем (само)уништењу, све позивајући се на разум, прагматичност и „реалност“
Ирци су применили комбиновану методу: од бојкота, преко парламентарне борбе до оружаног устанка и назад. И то су радили упорно – све док се, напослетку, колонијалисти нису покупили и отишли
Милан Стаматовић најдобронамерније упозорава Ану Брнабић да ју је Вучић навукао на „танак лед“, као што је 2013. Ивицу Дачића који је потписао Бриселски споразум
Oдговарајући на питање о томе да ли је спремна да потпише правно обавезујући споразум са Приштином којим се Косову „даје столица“ у УН, Aна Брнабић је рекла да се неће ни уплашити ни либити да потпише шта год треба да би грађани Србије имали пуну сигурност, безбедност и гаранцију даљег просперитета.
Јe ли, Вучићу, ако ти већ немаш више ништа да даш, и ако су ови пре дебе све дали, а шта онда тај запад тражи од тебе? Tи сам си поновио икс пута да се сви твоји разговори са страним државницима своде на разговоре о Косову. Па шта онда они траже од тебе ако су они пре тебе све дали? Схваташ ли колико је глупо, колико је нелогично то што причаш, ти председниче који си „врх” у индустрији издаје!
У овом конкретном случају и у овако нерегуларним условима сматрам да сам oправдаo своје одазивање за учешће у Ћирилици јер сам успео да саопштим неке врло важне ствари које и те како погађају режим управо по стратешким питањима: односу према Русији, питању Косова и Метохије, питању медијских слобода и др.
Неодговорно и неозбиљно понашање министра спољних послова достигло је врхунац након поруке Председнику Србије (као да не живе у једној земљи): „Ја бих повукао потпис са Бриселског споразума, Вучић је превише толерантан“. Људи, да ли је ово могуће да је изјавио или му новинари подваљују. Он би то урадио, а само пет минута раније је изјавио: „У инересу Србије није поништавање Бриселског споразума.”
Чак и да ставимо на страну историјски и културни значај, на Космету још увек живи велики број Срба па нека председник и премијерка прво њих питају шта мисле о овој „трампи“ коју власт планира.
У понедељак, 23. априла, на Дан војске, у години када обележавамо стогодишњицу победе у Првом светском рату, Ваљево је освануло без комплекса касарни чувеног 17. пука. Нестало је 4.600 квадратних метара овог комплекса грађеног од 1885. године, смештеног на 2,4 хектара атрактивног простора. Уништена је најстарија српска касарна, артефакт српске историје и прошлости, спомен на некадашњу историјску, победоносну, херојску српску славу!
Све одредбе којима су наметнуте обавезе корисницима кредита да очувају нешто што никада нису примили, су, осим што су незаконите, и неправичне, непоштене и самим тим ништавне одредбе. У Србији, корисници кредита заједно са члановима својих породица, укупно око 100.000 људи, у овом тренутку, трпе последице незаконитих радњи и неодговорног понашања одређених банака и институција, иако је до сада већ свима јасно и доказано јер је проблем са овако пласираним кредитима већ решен у 14 земаља Европе, једино судови у Србији већ три године ћуте…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…