FBR IN ENGLISH – СРБски ФБРепортер FBR Blog in English
– Од среде штрајкујемо глађу на крову изнад спомен собе нашег удружења, претходно смо руке пробијали ексерима да би нам се испунило само једно – да људи који су бранили ову земљу имају права на живот. Писао сам и председнику Србије и ресорном министру и градоначелнику Ваљева, молећи за помоћ, али нико ми није чак ни одговорио.
“Одбранимо реке”, “Србијо чувај своје реке”, “Воду на слободу”, “Убице даље од наших река”, “Бизнис хоће Стару планину да претвори у пустињу”… само су неки од транспарената који су се могли видети на данашњем протесту. Борба за реке траје на Старој планини већ годинама, пре свега за реку Темску коју су грађани успели да сачувају од потпуног исушивања. У међувремену, донета је одлука да се на територији општине Пирот изгради чак 58 малих хидроелектрана. Имајући у виду искуства мештана Јошаничке бање где су МХЕ девастирале реку и живи свет у њој, становници Пирота поручили су да то неће дозволити на Старој планини.
„Након седам година рада, борбе за истину и правду, са надом да смо оставили траг и помогли колико – толико у откривању истине, разобличавању најпрљавијег политиканства које влада, нажалост, и даље нашом Србијом, достојанствено и поносно одлазимо у историју, чистих руку и чистог срца.
Пој маестралних хориста из Петербурга стапа се са небом. У гласовима дечјих срца постоји нешто танано, чисто и мило. Ирина Валентиновна није обичан диригент, нити јој је мисија обична. Њен сан није бити пред камерама, живети за спектакле и вратоломну, пролазну славу. Она и њени хористи (има их 200) стварају уметност, непролазност и нешто ванредно што се неприметно уграђује у саму Русију.
Велики народни збор против изградње мини-хидроелектрана на Старој планини, на коме се очекује, како кажу организатори, преко 5.000 људи из целе Србије, одржаће се у недељу 2. септембра од 17 сати на Тргу Ослобођења у Пироту.
Како преноси дописник РИА Новости лица места, тренутно су људи практично испунили готово читав центар Доњецка. Редови људи стижу до зграде из три правца. Централна улица у Доњецку је затворена, а људи настављају да пристижу. Такође, људи полажу цвеће испред ресторана „Сепар“ где је погинуо Захарченко, а који се налази један блок од зграде „Донбас опере“.
* Под притиском американизације, садашња деца носе имена која су пренесена из САД, односно Енглеске. Пре американизације десила се христијанизација са доношењем тада модерних имена из јеврејске, грчке и италијанске (латинске) културе, а доласком Турака на Балкан уз ислам, балкански Словени добијају нова, муслиманска, већином арапска имена. На овај начин изворна словенска имена су маргинализована, као немодерна, односно сведена на безначајну меру
Међународна комисија за истину о Јасеновцу сматра да Музеј геноцида над Србима у Београду и директор те установе г. Вељко Ђурић-Мишина не раде свој посао, па према томе нема никакве сврхе да та установа и тај директор уопште постоје.
Црногорски покрет поднео је кривичну пријаву против Општине Будва због намјере да обнови спомен-обиљежје српском краљу Петру Карађорђевићу у том граду и, како наводе, спомен-обиљежја српској окупационој војсци.
Свако даље Ваше настојање и упорно инсистирање да мултиетичност остварите и спроведете на 0,5% дела територије Косова где још Срби живе у већини, не би било стварање мултиетничког Косова него довршење етничког чишћења Срба са Косова.
Чујем данас, обновљени Жежељев мост, кажу, симбол је „европских интеграција“ и симбол некаве „европске будућности Србије“. За мене не. Жежељев мост у Новом Саду за мене је био и остао симбол злочина према једном народу, симбол невиђене осионости и бестијалности, симбол гажења међународног права, симбол освете јаког над немоћним, све, само не симбол некакве европске будућности.
„Тешка срца сам се одлучио на овај чин после 23 године рада у војсци, али у војсци има доста оних који нас својим потезима и нељудским понашањем терају на овакав потез“ – написао је на свом фејсбук профилу Радојица Јашовић, заставник Војске Србије, који је поднео захтев за престанак професионалне службе 28. августа 2018. године.
Средином фебруара 2005. године овај новинар је с Борисом Тадићем, тада председником Републике Србије, био у дводневној посети јужној покрајини. Том приликом је забележио исповест С. В. о монструозном злочину који је започет четрнаест дана након потписивања Кумановског споразума (9. јуна 1999. године), а као да још траје. Можда би њена исповест могла да се спомене у такозваним преговорима „под окриљем“ равнодушне Европе?
Вучићева секта је изнедрила нешто незамисливо. Сада имамо оне који у моменту док издају све живо што је српско за рачун глобалиста и култур-марксиста, гледају све нас у очи и убеђују да су они патриоте, а ми сви који им то поричемо или лудаци или издајници
Коментари читалаца…