Светозар Радишић: „Миодраг Новаковић је 2014. Године у Ванкуверу објавио књигу (Про)Западни Злочин, у којој је бројним, проверљивим подацима описао и исцрпно аргументовао неоружани напад Запада на СФР Југославију, СРЈ, СЦГ и Србију. Низ наведених држава указује на континуитет агресије. Не постоји начин да се аргументација у књизи правно оспори. На основу докумената које је навео, јасно је да су Европска Заједница (касније ЕУ) и Сједињење Државе, употребљени за стварање „новог балканског поретка„, који није само против Срба, „већ против свих православних и посебно `ћирилићних народа„.“ [уводни пасус поглавља „Неоружано разбијање Југославије и Србије“ ( страница 129) књиге проф. др. Светозара Ђ. Радишића- „Неоружани облици агресије“, издавач „Пан-Пласт“, Београд 2015]

————————————————
О КЊИЗИ: „(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН»
– Четврто проширено издање: Lulu.com, Сеп.2014, 390 страница – Миодраг Новаковић

Збирка “политички некоректних“ хронологија,
анализа и превода аутора М. Новаковића...
До сада необјављени, мало познати, или цензурисани материјали о догађајима који су претходили и пратили распад социјалистичке Југославије, од 1991. до данашњих дана.
Документи и чињенице које презентујем овде су „политички некоректни“ и као такви непожељни у данашњој неоколонизованој „пост-петооктобарској“, Орвелијанској Србији, и консеквентно „тешко цензурисани“, или медијски „игнорисани“.
Аутор
___________________________________________

Проф. др Светозар Радишић:

… Ова књига нам свима треба као насушни хлеб, будући да мало аутора пише о тој тематици, још мање је њих који знају да напишу тако важне књиге, а најмање је оних који истрају у борби за истину. СВЕ ТО у ситуацији када се борба шири из подручја борбе за истину према подручју борбе против марионетске власти, па тек онда ка борби против истинских, ВЕКОВНИХ непријатеља, који су се намножили после изгубљених ратова. Свака част аутору. Желим му победу у борби са безбројноглавом аждајом…
Београд, јун 2014, С. Радишић

———————————————–
Политички аналитичар Александар Павић:

Довољно је само прочитати садржај ове референтне књиге па схватити да Миодраг Новаковић ради оно што би требало да буде државни посао, и да га ради годинама…

–
Г. Новаковић припада једној посебној српској елити која се (само)профилисала током последњих двадесетак година, година кризе каква је ретко виђена у дугој српској историји. То је елита коју држава, или оно што се издавало за државу или њене представнике током овог периода, није препознала, или није нашла место за њу. То је један број пожртвованих, вредних људи који су иступали у јавности тамо где државни представници нису, а требало је, или тамо где то нису радили на адекватан начин. Који су се борили за истину тамо где држава није умела или хтела. Који су се обраћали онима у светској јавности који су имали уши да чују и очи да виде – кад год би се нашао неко да се бар мало потруди око њих. Који су истраживали тамо где њихова сопствена држава није. Који су оптуживали тамо где њихова сопствена држава није смела. И који су оставили трајан траг о том свом, скоро донкихотовском подухвату.

–
Траг попут ове књиге, књиге помоћу којег ће се заинтересовани читалац информисати, подсетити на све видове непријатељског деловања с којима се као народ и држава суочавамо на крају 20. И почетку 21. Века – и споља и изнутра. Од доказа за одговорност западних држава за крвави распад СФРЈ, чија је кулминација била злочиначко НАТО бомбардовање СРЈ, и варварских метода који су коришћени – у распону од осиромашеног уранијума до крађе људских органа – па до унутрашњих последица по народ и државу, и домаћих актера који су (са)учествовали у разбијању земље, а који и дан-данас нажалост, некажњено, одређују њену судбину.

–
Ова књига је, дакле, не само извор знања, информисања и самооријентације, већ и својеврстан споменик. Споменик (скоро) незнаном српском јунаку новог доба, који, одбачен или презрен од лажних елита које су, после скоро 80 година државног и националног самозаборава, испливале на површину политичког и јавног живота српских земаља. Незнаном јунаку који сам на себе и своја плећа, о свом времену и трошку, преузима дужност одбране отаџбине онако како најбоље зна и уме. Без уздања у материјалне награде, земаљску славу или признања. У име Србије својих предака и својих потомака, ако му већ није допуштено или омогућено у име постојеће, скоро виртуелне државе Србије. Дакле, у име вечне Србије, која надилази режиме, поретке, промашене или лажне владаре и величине, Србије чија праслика стоји пред очима сваког искреног родољуба.

–
Србија неће пропасти, упркос свих непријатеља и непријатељстава с којима је суочена, о којима је у овој књизи реч. Неће пропасти управо због неуништивог духа људи попут Миодрага Новаковића, који не траже ништа да би се борили за оно ушта верују и што безгранично воле. А, само нека замисле, и они који воле Србију, и они који је мрзе, и они који је се плаше: шта ће бити онда када овакви људи и држава поново буду једно. Нека размисле, док читају ову књигу, која ће их већ, сама по себи, навести на размишљање. И то не само о Србији и ономе што ју је снашло, већ и о свету који је све то произвео и производи.
Неки ће се запитати како је могуће да једна Србија, за коју непријатељи и недобронамерни стално покушавају да докажу да је неважна и никаква – привлачи толико непријатељства, толико острашћености, толико излива неправде, и дан-данас. И можда ће схватити да одговор лежи управо на супротној страни: да је Србија и те како важна. И да је један од великих ребуса нашег доба одговор на питање зашто је то тако. И зашто су прегаоци попут Миодрага Новаковића тако спартански упорни, плодни, наизглед неуништиви. Ако буду имали среће и помало памети, казаће им се само.

–
А ова књига, овај запис српског положаја и борбе једног релативно усамљеног српског инфо-ратника у контексту светског вртлога насталог после пада Берлинског зида – представља важан путоказ у том правцу. И као извор знања, и као инспирација, и као споменик, који ће показати да је, без обзира на све, за одабрану групу Срба, борба била и остала непрестана.

–

Београд, јул 2014.
Александар Павић

_______________________________

Протосинђел Евтимије: O новој књизи Миодрага Новаковића „(Про)Западни злочин“:

Бог није у сили, него у правди!
Свети Александар Невски

–

Недавно се појавила из штампе књига србског родољубивог новинара, Миодрага Новаковића, којом је јавно и смело стао на браник правде, свога народа и отачаства, истовремено постајући тужиоц онима који су нам проливали и „пили крв“ у задњих 20-так година.

–
Они који буду читали ову књигу морају имати јак стомак да би сварили ову тешку и претешку храну. У њој је делимично описан заплет једног од најтежих периода у нашој историји, када се усамљени србски народ нашао на жестоком удару здруженог Западног злочина и геноцида, какав није виђен у новијој светској историји.

–
Као православни хришћани имамо заповест од Бога да праштамо својим личним непријатељима и да их љубимо. Међутим, ово се не односи на непријатеље нашега народа, Цркве и отаџбине. У том смислу ова књига је јасно, аргументовано и драгоцено сведочанство о тим нашим непријатељима и бројним видовима њихове агресије и злочина којима је био (и још увек је) изложен србски народ.

–
Поражавајућа је чињеница да у години када славимо велики јубилеј 100 годишњице славних србских победа у Првом светском рату, видимо да Србство од тада до данас нема ни једну једину победу и да константно пропада на свим пољима и све дубље! Зашто је то тако, делимичан одговор лежи у непрекидном, подмуклом и агресивном западном настројењу и неоколонијалном делању које је у овој књизи аргументовано показано и доказано. Међутим, потпунији одговор и суштински узрок овако великих (про)Западних злочина и целовековног србског суноврата налази се у Западном отпадању а србском одступању од Бога Живог и Истинитог.

–
Запад је потпуно отпао од извора сваког добра – Бога, отпадањем од праве вере у проклету папску јерес а обезбожени и расрбљени Срби напустили су благословени Пут својих светих и славних предака и кренули за људима без Бога и њиховим безбожним идеологијама, измишљеним и извезеним са тог и таквог Запада: комунизма, социјализма, либерализма, хуманизма, демократије, партократије, европеизма, хедонизма, глобализма, екуменизма. Наш циљ и Пут је Пут Богочовека Христа, Пут светога Саве и честитога кнеза Лазара, који кроз веру у славно Христово васкрсење и победу над смрћу води у живот вечни у Царству небеском. Све ван тога су странпутице, које воде у вечну пропаст, како на личном, тако и на народном пољу.

–
Додајући речцу про испред наслова Западни злочин, аутор је са правом обухватио и оне који географски не припадају Западу али су по духу и делу њихови саучесници јер су се сврстали на њихову неправедну страну, радећи за западни и свој лични интерес а на велику штету свога народа и државе. Ту мислимо на све србске издајнике и велеиздајнике али и прозападне, марионетске државице у окружењу Србије. Јасно је да ни Словенци, ни Хрвати, ни муслимани, ни Шиптари, ни „Црногорци“ не би могли да се иживљавају над Србима и Србијом да нису имали и да немају западну подршку и залеђину.

–
Имајући у виду прецизан и детаљан приступ и аналитику брата Миодрага, желимо да му критички укажемо на важан детаљ у вези наслова књиге. Наиме, Западни злочин је временски и географски неодређен и уопштен појам који превазилази садржај књиге. Шта више, мислимо да се нико не би смео потписати испод једног таквог наслова. Нема тог аутора, групе аутора или тих књига и библиотека које би могле да попишу а камоли обухвате и обраде тему са таквим насловом. Јер злочин западног расхристовљеног човека је највећи злочин на кугли земаљској! Зато би ваљало уз овај наслов, додати рецимо поднаслов са временским и географским оквиром, или извршити неку сличну исправку, како би наслов тачно представљао обрађене теме.

–
Пошто у задњих 100 година немамо србску власт и државу, о небивалим злочинима према нама проговорио је народ кроз своје достојне представнике. Попут народне дипломатије у временима када смо остајали без државе. Да није тако, камење би проговорило. Када се сведочи и исповеда истина и вера онда не смемо да ћутимо. Цар Ирод је понудио пола царства младој Саломији а ова, наговорена од своје мајке Иродијаде, то није хтела већ је захтевала главу светог Јована Крститеља на тањиру. Зашто? Зато што Иродијада није могла да поднесе јавно изобличавање њене безаконе везе са Иродом од стране светог Јована.

–
Тако и западни злочинци, не могу ни најмање да поднесу јавно разобличавање њихових (не)дела. Велика гордост и узнемирена савест им то не допушта. Видимо да се Запад веома осилио у вршењу некажњених злочина, широм света. Они се Бога не боје и закона не држе, али им је стало до јавног мњења, попут Иродијаде. Свети Оци уче да грех навлачи на себе маску добродетељи, због чега лопов не жели да буде назван лоповом, убица убицом, прељубник прељубником итд. Тако и они са Запада желе да буду у јавности представљени као хуманитарци и човекољупци а никако злочинци, безаконици и лопови. Зато се својски труде да ставе под своју чврсту контролу читав медијски сектор, да се ни случајно не би десило да им неко скине ту јавну маску и не појави се испод ње њихова права ругоба. Гле, докле они у томе иду, мало им је што су извршили толику агресију и злочине, него лицемерно и бестидно захтевају да их називамо пријатељима и доброчинитељима. Зар сам назив мучке НАТО агресије – Милосрдни анђео не говори довољно о њима?

–
Хвала брату Миодрагу што је осветлао данашњи образ Србинов и осветлио тамна дела западних државника-злочинаца и њихових балканских штићеника у тајности припремана. Његов истинољубиви труд оставља видљив и значајан траг не само овом књигом него и целокупним радом на јавном пољу, пре свега као уредник патриотског портала „Србски фб репортер“, чије је настројење сажето у краткој пароли – разбијмо режимски медијски мрак. Заслужио је благослов Божји и свих Срба који живе за Србију а не од Србије. Проговорио је громко у име свих савремених србских жртава и наших заједничких националних патњи, рана и понижења, као прави родољуб али и историчар, хроничар, тужитељ, преводилац, новинар истражитељ, витез.

–
Јасно нам је да на овакву књигу није у стању да достојно реагује данашње расрбљено Србство, коме је патриотски капацитет и домет сведен на ниво навијања за Србију на спортским такмичењима. Због тога ова књига, по речима самог аутора, треба да сачека неке нове генерације далеко достојнијих и бољих Срба од нас. У тој нади молимо се Богу, али ако се због грехова и непокајања нашег то не деси, брат Миодраг ће свакако имати су чим изаћ пред Милоша.

–

Протосинђел Евтимије Успеније Пресвете Богородице, 2014 (настојатељ манастира Светог Саве у Жеровници, КиМ)

_____________________

Новинар и радио водитељ,
мр Биљана Ђоровић:

“Нација може да преживи своје будале, па чак и амбициозне. Али нација не може да преживи издају изнутра. Непријатељ пред вратима је мање страшан, јер је познат и носи своју заставу отворено, док се издајник креће слободно унутар градских капија; његов лукави шапат шири се свим улицама и чује се … у кулоарима владе. Такав издајник нам се не појављује као издајник, он прича гласом који је жртвама близак и пријатан; његово лице и начин одевања сличан је њиховом и он оживљава ону поквареност која лежи дубоко у срцу сваког човека. Издајник разара душу нације, подрива темеље града, шири заразу у телу политике, све док она не подлегне његовој болести. Мање се треба плашити убица – издајник је куга!“
Цицерон

–
„(Про)Западни Злочин“, Миодрага Новаковића, књига велика по обиму и још више по значају, представља јединствену хронологију удруженог злочиначког подухвата против Срба и Србије чији је праксеолошки циљ прегнантно садржан у изјави министра спољних послова Немачке, Клауса Кинкела изреченој 1998. на скупу Бартелсман – фондације о „додатном усавршавању Европске уније“ који је том приликом рекао да ће „Србија у свима даљим процесима европских интеграција бити на губитку те да ће бити сведена на енклаву“ Глобалистана. Ова изјава, добила је своју потврду и у отвореном писму Вилија Вимера , потпредседника Европског парламента и посланика Бундестага, немачком канцелару Герхарду Шредеру, написаној након што је крајем априла 2000. присуствовао „НАТО“ конференцији у главном граду Словачке, Братислави, у чијој су организацији учествовали амерички „Стејт Департмент“ и Институт за спољну политику америчке Републиканске партије. Конфернција поводом које је Вимер упутио отворено писмо Герхарду Шредеру, демонстрирала је праве намере Запада и лидера НАТО-а према српској нацији и Србији: распарчавање и трајно онеспосбљавање земље и народа за било какву улогу на Балкану. Вимер је своје закључке образложио у 11 тачака које су показале да се распарчавање Србије мора одиграти мимо постојећег правног поретка у Европи, те да су сва средства дозвољена када је у питању циљ западних предатора – уништење Србије: кршење свих принципа међународног права, стварање етничких територија – држава, механизмом „самоопредељења“ и применом двоструких стандарда. Учесници конференције су потврдили да су „током илегалног рата против СР Југославије 1999. свесно прекршили скоро све принципе међународног права и хуманитарних конвенција“.
Тачка осам, како нам је то открио Вили Вимер, садржала је одредбу по којој „Србија мора трајно да буде искључена из европског развоја“.

–
Нови светски поредак (Глобалистан) своје давно зацртане планове уништења Србије и Срба реализује типом владавине који надилази појам диктатуре и прелази у тиранију: у питању је власт која је подржана силом, која нема никаквих законских ограничења у временском или било ком другом погледу – власт која нема ограничења у универзалним правилима и законима.

–
Патологија глобалистанске методологије у унутрашњој је кохеренцији са европском традицијом затирања народа: од освајачких похода до физичког истребљења. У спровођењу погрома над Србима, власт Глобалистана се ослања на привид политичких избора, рад судова Новог светског поретка и судова у Србији, корупцију и финансијска условљавања „српских“ власти и осталих припадника институционалне номенклатуре и континуирану медијску, образовну и свеопшту лоботомију становништва Србије, обједињену у програмском начелу „промене националне свести“ која је постала приоритетни задатак највише државне политике, циљ и обавеза свих председника државе или владе Србије, чија би заклетва пред ступање на дужност (уколико желимо да буде у кохеренцији са истином) морала да гласи: „Заклињем се пред Богом и народом да ћу радити на промени свести српског народа и да ћу овај циљ истицати јавно у свакој прилици, као и да ћу га истаћи као свој приоритетан задатак када дође мој ред на интервју са Басаром“. Но, без обзира на сву силу, притиске и уцене, овакакaв облик тиранске владавине Глобалистана не би могао да се успостави без готово свеопштег саучесништва и пристанка политичара и интелектуалне „елите“, однегованих у титоистичком тоталитарном поретку. Србију воде у провалију политичари и „интелектуалаци“ које, како је то увидео Предраг Драгић – Кијук, карактерише „пре свега конформизам и сервилни дух, због чега су служили … прагматизму, уместо истини… То је интелигенција која је могла да са истом страшћу спроводи некада идеологију комунизма, а сада идеологију глобализма.

–

…Ти интелектуализирани циркузанери преводе народ у Европу са свом хипотеком коју је, из геостратешких разлога, Србима наметнула НАТО фаланга. Ови бивши интелектуалци (бивши редитељи, социолози, правници, писци, преводиоци и остали перверзњаци), због свог конформизма и услужног лидерства, Србе прозивају за ксенофобију и агресивну националну политику, потпуно занемарујући чињенице да су Срби једини народ који је у процесу рата у Југославији (1990 – 1999) етнички очишћен у Хрватској, Босни и Херцеговини, у Метохији и на Косову. Ова група плаћених секташа, потпуно игнорише истину и српске жртве“ .

–
У књизи „(Про)западни злочин“, Миодраг Новаковић, процесе уништавања Србије и србског народа подвргава свеобухватној анализи „студија случаја“ које обједињују генезу догађаја, анализу докумената (тајних докумената из државних архива западних земаља, депеша Викиликса и бројних објављених докумената, написаних у институцијама и организацијама Новог светског поретка, који су овај процес тактички разрађивали током последње две деценије), улогу тајних служби, организација и институција попут Америчке националне задужбине за демократију“ (NED), MPRI („главног војног „саб-контрактора“ америчког Пентагона и осталих „прљавих агенција“ и „егзотичне колекције ратних злочинаца и плаћеника“, као и најпресуднију и најдалекосежнију политичку праксу глобалистанских намештеника у Србији, политичара, НВО делатника, медијских посленика и осталих извршилаца задатака на терену, оних чију „издају изнутра“ нација не може да преживи. Обједињујући знање и искуство обавештајца са аналитичарским способностима првога реда, „хронологије“ злочина објављене у књизи „(Про)западни злочин“ представљају увиде чији је значај тешко преценити и из којих се јасно и прецизно сагледава методологија србождерства чији је крајњи циљ: „брисање Србије са политичке мапе Европе и десетковање србске нације кроз културни геноцид по старој ватиканској формули – тако да никада више не будемо препрека НАТО присуству на Балкану, нити да будемо способни да се одупремо даљој експлоатацији српских природних богатстава од стране англо-германских предаторских корпорација“, показујући да се ради о „брижљиво планираној више-деценијској злочиначкој завери против Србије“ и „удруженом злочиначком подухвату Западних сила“.

–

Од документације која сведочи о пројектованом разбијању Југославије од стране САД и Запада (план НСДД 133 и старијег документа из 1982. под ознаком НСДД 54), преко анализе извештаја Дика Мартија за Савет Европе о „најморбиднијој не само криминалној и ратно-злочиначкој, већ и политичкој афери“ трговине органима, преко „Викиликс – хронологије злочина издаје; анализе писма Вилија Вимера немачком канцелару Шредеру, 2. маја 2000.; анализе делатности и психопатског профила Др Крега Јуришевића –ратног злочинца и убице који је користио своју професију хирурга запосленог у Краљевској болници у Аделаиди (Аустралија) као покриће за „превентивно, медицинско“ убијање Срба на Косову и Метохији (Поља смрти Др Јуришевића) као и у Северној Албанији где су се налазили логори за Србе које су киднаповани ради трговине органима; анализе студије словеначких новинара Матеја Шулца и Блажа Згаге изнетој у двотомној књизи (планирана је још једна): „У име државе“ која документовано сведочи о улози Западних сила, земаља чланица НАТО и ЕУ за потпиривање ратних сукоба у Југославији деведесетих, као и за ратно профитерство остварено продајом оружја и муниције сецесионистима; анализе СОФА споразума чијим је потписивањем Борис Тадић 2006. “потписао капитулацију и де-факто легализовао окупацију Србије“; анализе рада (про)западних (не)владиних организација; анализе тајног документа британске тајне службе MI6 (Chapter 36 of MI6), који је „процурео“ у јавност 2001. да би убрзо био уклоњен са Интернета (поново се појавио 2004.) који садржи тајне податке за Босну као и необориве доказе о организовању атентата на Слободана Милошевића и друге светске лидере, опис обавештајне методологије и детаљне описе тајне методологије рада са посебним акцентом на регрутовању водећих новинара у земљи и иностранству и списка MI6 агентуре ангажоване на Балкану; ангажовање новинара из Србије (Б92 и Политике) од стране Стратфора – медијског огранка ЦИА-е; анализа рада антисрбског, инквизицијског Хашког трибунала и инагурације „Сребреничког геноцида“ чији је наратив ПОСТАО „водећа лаж епохе“ и као такав обавезујући за политичаре у Србији од Бориса Тадића па надаље, читалац је у прилици да се упозна са обимним доказним материјалом, документима, главним учесницима, методологијом која је омогућила да Србија постане рај за предаторе у коме се „окончава реализација Бизмарковог пројекта брисања Србије са политичке карте Европе“.

–
„(Про)Западни Злочин“ представља један од најзначајнијих доприноса истини о погрому над Србима који је зацртан као стратешки циљ мрачних коридора моћи. У информационим ратовима који бесне Планетом, нестанак Србије и пројекат Србије без Срба спроводи се здруженим медијским операцијама по моделу специјалног рата и (црних) психолошких операција у којима здружено учествују ватиканско-германско-англо-саксонки стратези и хорде оних који се крећу слободно унутар градских капија; док се њихов лукави шапат шири свим улицама и чује… на свим ТВ екранима и осталим медијима; кези се са биоскопског платна, позоришних дасака, интернет портала који делују под лажном заставом Србије, одавно „радећи за оног другог“.

–
Лажима, проклетим лажима Новог светског поретка, свом снагом прибављеном од истине, супротставља се Миодраг Новаковић, стојећи усправно, под углом од деведесет степени, својим ФБРепортером, својим студијама и својом хронологијом бешчашћа оличеном у студији „(Про)Западни Злочин“, књигом коју је у обавези да прочита не само сваки Србин већ свако ко жели да разуме природу зла које нас је окружило са свих страна.

–
Београд, септембар 2014
Биљана Ђоровић

————————————-

Књижевник Драган Симовић:

Само они који се крећу тајинственим и завојитим путем уз Вертикалу Свести, са једног вишег галактичког и космичког становишта Познања, могу да открију и препознају велику заверу Запада против Срба и Руса.
Под Западом превасходно подразумевам Ватикан и Лондон, будући да је овом приликом веома важно, да разликујемо, те да свесно разлучимо, Првобитну Европу од варварског, дегенерисаног и декадентног јудео-кршћанског Запада.

–
У позадини завере против Срба и Руса – који су у бити једно племе, један род, један народ, један језик, једна култура и једна те иста Душа Свести – вешто је и лукаво прикривана праискона мржња према свему србском и руском.

–
Та мржња према свему србском и руском (а у крајњем случају, и према свему словенском!) превазилази и надилази свако појимање, свако схватање, сваку мисао и сваку свест, будући да таква мржња није својствена ниједном словесном бићу.

–
Један од разлога што дуго нисмо могли да препознамо и освестимо ту мржњу Запада према нама, јесте и тај што нашем Бићу, нашем Суштаству, нашој Души није својствена та и таква и толика мржња.
Дошао је тренутак, прави тренутак, да ову истину, без увијања и скривања, јавно обелоданимо; да то истински појмимо, схватимо и освестимо и, да у Свести својој упишемо: Запад нас свим својим бићем мрзи, а ми никада нећемо сазнати зашто нас мрзи, али, свеједно, ми морамо бити свесни тога, у свакоме трену, да нас Запад због нечега мрзи, те никада и неће престати да нас мрзи.
(Да будем искрен, ја одавно наслућујем, а и знам, зашто нас Запад мрзи – будући да сам до тих сазнања дошао преко Акаше – али о томе не желим овом приликом да беседим.)

–
Све ово што вам ја овде песнички испричах, наћи ћете и у књизи ПроЗападни Злочин, из пера књижевника и новинара Миодрага Новаковића.
Наравно да је Миодраг Новаковић ову књигу дуго стварао, писао, припремао и посвећенички на њој радио; наравно да је Миодраг Новаковић – за разлику од мене Песника – вредан и редак књижевни и списатељски посленик; а то значи, да је ова обимна, темељно и темељито обрађена књига (са мноштвом чињеница и података) веома значајна (и незаобилазна) у овоме времену буђења и освешћивања Срба.

–
Да кажем још и ово.
Миодраг Новаковић јесте један од ретких савремених србских новинара и књижевника који се у свом стваралаштву, у свом свеколиком списатељском опусу, држи Вертикале Истине.
Песнички речено, овај Човек усправно и достојанствено, без мане и страха, ходи и корача Путем Светлости.

–
Д. Симовић, 14 јул 2014, Београд

———————————————

РЕЧ АУТОРА:

Књига пред вама представља збирку хронологија, анализа и превода које сам обрађивао и писао у периоду од непуних пет година. Ови радови су „сложени“ у хронолошку и логичку целину, тако да по мом личном убеђењу успешно приказују континуитет једног од најдраматичнијих историјских периода, на српским националним просторима…

–
…У овој књизи сам презентовао тај континуитет са једног ужег (фокусираног) аспекта, трудећи се да обрадим неке недодирљиве „табу“ теме, као и политичко-историјске теме које су из других разлога остале потпуно или недовољно обрађене, од стране много стручнијих од мене, и оних који су имали на располагању много боље техничке и људске ресурсе, за тај посао.

–
Као „алтернативни“ новинар истраживач, и аматерски преводилац, приликом писања овде презентованих радова, трудио сам се да они буду поткрепљени из кредибилних извора.
Пошто сам те садржаје, чији карактер верно одсликава и наслов ове књиге „(Про)Западни Злочин“, писао као припадник нације, које била (и наставила то да буде до данашњих дана) предмет тог „злочина“- потрудио сам се да већину аргумената документујем позивајући се на званичне изворе „непријатељске стране“, документе међународне заједнице и кредибилних светских медија, декласификоване државне и судске архиве, архиве обавештајних служби, као и компромитоване Западне изворе („Викиликс“ материјали, исл.)- управо да бих избегао „стигму пристрасности“…

–
…Ипак, пошто су многи од тих мојих радова настали као реакција на бурна историјска и политичка превирања на нашим просторима, и писани су у контексту тих дешавања, вероватно да нисам успео потпуно да избегнем дозу субјективности, али сам се трудио да та „доза“ буде ограничена на неке пратеће коментаре, док је по мом дубоком убеђењу главни садржај, овде релативно објективно приказан.
Сви радови, презентовани у овој књизи, су иницијално написани као новинарски прилози, и били су објављивани у више домаћих, и неколико страних (интернет) медија.

–
Приликом обједињавања тих мојих новинарских прилога у „књишку целину“, вероватно да нисам избегао неке стилске и правописне „аномалије“. То се посебно односи на прво издање књиге, чији садржаји су презентовани јавности у свом изворном „порталском“ облику- у жељи да те садржаје учиним што пре доступним ширем кругу читалаца- у контексту последњих политичких превирања у Србији. Из истог разлога сам то своје прво издање објавио у бесплатној дигиталној верзији на сајту www.scribd.com/miodragnovakovic.
Ви који читате овај уводник, пред собом имате допуњено и (стилски и садржајно) дорађено четврто издање књиге, са више пратећих стручних коментара и рецензија, од стране неколико угледних интелектуалаца.
Да закључим- дакле, ова моја књига је пре свега једно аматерско, али по мени веома добро документовано сведочанство, једног кратког историјског периода и бурних догађаја, са краја прошлог и почетка овог века- периода који за све „пост-петооктобарске“ српске режиме и њихове интелектуалне послушнике и данас представља табу тему…

–
…И не уклапа се у њихов (Западно наметнути) евро-атлантски програм „промене свести“ у Срба, и прекрајања наше модерне историје, које треба да резултира у даљу ерозију српске националне свести и наметања осећаја колективне националне кривице, за непостојеће „геноциде“ и ратна разарања која су изазвали други етнички ентитети и њихови Западни спонзори, на овим просторима 90их година. Што је евентуално резултирало у дефакто окупаторску, „колонизацију“, и негирање државног суверенитета наше отаџбине…

–
Управо, из тих разлога сматрао сам за неопходно да све то ставим на папир, и оставим записано у овој форми, као лично (новинарско) сведочанство једног савременика данашњих бурних историјских времена… За будуће генерације, „неких бољих“, Срба.
Колико сам у свему томе успео, на Вама је да оцените…

–

Ванкувер, септембар 2014
Миодраг Новаковић
__________________________________________

 

СКРИБД- (БЕСПЛАТНЕ) ЕЛЕКТРОНСКЕ ВЕРЗИЈЕ КЊИГЕ „(ПРО)ЗАПАДНИ ЗЛОЧИН“
1. ЋИРИЛИЦА: https://www.scribd.com/…/%D0%9F%D0%A0%D0%9E-%D0%97%D0%90%D0…
2. LATINICA: https://www.scribd.com/…/PRO-ZAPADNI-ZLO%C4%8CIN-IV-PROSIRE…
———————-

КАКО НАРУЧИТИ КЊИГУ:

ЛУЛУ.КОМ
http://www.lulu.com/spotlig…/miodragnovakovicathotmaildotcom

АМАЗОН.КОМ
http://www.amazon.ca/Pro-Zapadni-Zlocin-Miodra…/…/1312629460
http://www.amazon.com/Pro-Zapadni-Zlocin-Serbi…/…/1312629460
http://www.amazon.es/Pro-Zapadni-Zlocin-Miodra…/…/1312629460
http://www.amazon.de/Pro-Zapadni-Zlocin-Miodra…/…/1312629460

———————–

http://www.lulu.com/spotlig…/miodragnovakovicathotmaildotcom