Где су сада феминисткиње да протестују против реалних репресија над овим женама? Нема их нигде. То је и разумљиво, јер се феминисткиње боре за „женска права” само онда када том борбом могу да науде мушкарцима.
Тај ВУК из Колашинских врлети живописног села Липова, који је у себи носио ћуд својих слободољубивих и храбрих предака Илије Тадишиног, није се дао духом везати сатанским комунизмом, јер је свикао слободно пјевати, те напушта своје „Орловско гнијездо“, одакле су многи најбољи одлетели и одлази у „слободни“ свет. Тај ВУК, војвода од стиха, писане речи и кичице, током свога живота у туђини није променио ни длаку ни ћуд. Певао је о Видовдану, сликао Косово, лепоту и врлину, муку и истину. Сва његова узвишена чула, пре свега оно духовно, била су окренута земљи својих предака, но он никако није остао заробљен само у оквиру националног, већ је у себи носио и у себе сабирао све најлепше икада створено, било људско, било Божанско.
Америчку резолуцију о Венецуели стални представник Русије при УН Василиј Небензја је назвао „кулминацијом политичког спектакла Вашингтона“.
„Напокон смо дошли до кулминације америчког спектакла двојних стандарда о Венецуели“, рекао је стални представник Русије.
Као што су се евроунијате ујединили у злу са јасним циљем уништења традиционалне породице – основне ћелије нормалне државе, тако и ми треба да се ујединимо у добру, да сабрани, храбром и одлучном борбом, заштитимо нашу децу, породицу и вечне вредности које нас чине људима.
Наредног петка завршава се Пети конкурс „Драганова награда“ за најбољу путописну причу и песму старијих од шездесете године. О лековитости писања и у трећем животном добу говориће Надежда Сатарић из Удружења „Amity – снага пријатељства“ и прошлогодишњи лауреат „Драганове награде“ Милоје Стевановић.
Поштована госпођо Гојковић, крајем новембра 2018. смо случајно (!) сазнали да сте поднели Народној Скупштини предлог да се по хитном поступку усвоји Закон о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности Приликом доношења овог Закона прекршена је процедура, јер посланицима није речено да није било никакве, нити јавне нити тајне расправе. Чији је то Закон и у чије је име писан, то ни до данас није јасно!
„Власт у Србији тврди да договор није близу, што апсолутно није истина. Само ће у једном тренутку започети медијски блицкриг и врло бруталан перформанс у којем би могли да избију немири на Косову и Метохији, који би се онда зауставили, а потом поново отворио процес чији циљ није ново преговарање, него само да се објави оно што је већ иза затворених врата усаглашено“, оценио је Јеремић.
– Свети Симеон Мироточиви
– М. Медић: Завјештање језика Стефана Немање
– Чудотворна Курска икона Пресвете Богородице
– Српске народне изреке
– Не тако далеко
… и пуно лепе и пажљиво биране музике…
Да ли је нормално да друге мајке равнодушно кажу – али она је по закону осуђена? Не господо законодавци, не господо судије, не госпође мајке (да, то се могло чути и од неких „образованих“ мајки) – то не само да није нормално, већ је то сулудо, бездушно богоборачко дело које крши Божији морални закон и за свако морално биће тај закон мора бити изнад сатанских закона који нам се намећу са содомског Запада.Све то је могуће у друштву које негује школу без Бога, политику без поштења и војску без родољуба, како то дивно описа србски златоусти владика Николај.
Разграничење значи фино повлачење граничних линија између две државе („прецизно“), када та граница већ постоји, тј. две државе је међусобно признају. Циљ ове међудржане операције јесте да се избегну гранични спорови, а у конкретном случају будући спорови између „Србије и Косова“.У томе је садржана сва препреденост Вучићеве издаје, велика превара која треба да се покаже тек на крају када се потпише признање сецесије Косова. Данас је у текућем политичком језику још увек у употреби манипулативни сурогат те преваре – разграничење „Срба и Албанаца“.
Мада широм Европе постоје бројне лабораторије које су квалификоване да провере форензичке налазе ICMP, судска већа Хашког трибунала упорно су одбила све захтеве одбрана да им се то омогући. Та пракса Хашког трибунала не само да грубо нарушава процесна права оптужених, већ доводи у питање и кредибилитет доказног материјала у целини, поготово у светлу озбиљних пропуста водеће лабораторије из ове области у САД.
У својим говорима и штампаним радовима, Тамаш, одбацујући национални идентитет Русина, тврди да Русини, као саставни дио украјинског народа, треба да имају политичку аутономију у Србији. Професор је лукаво прећутао да је у самој Украјини русински национални покрет забрањен и прогањан на државном нивоу. Па, да, на основу логике Тамаша, зашто би украјински Русини захтевали аутономију ако су само део украјинске етничке групе? Али, управо као део светског „украјинства“, Русини имају право на своју политичку аутономију у другим (осим у Украјини) европским земљама. И, пре свега, у Србији. Ово је јасан пример двоструких стандарда украјинског национализма и њиховог главног диригента у Србији, Јулијана Тамаша.
Да ли се у овом предлогу крије решење за 35.000 душа које годишње недостају Србији да заустави пад природног прираштаја становништва? Да ли је ово боље од имиграције, делотворније од финансијске стимулације породиља? Плаћеници НСП-а, дрвље и камење у руке, паљба!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…