Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“
Иако се у демократији подразумева слобода мишљења и говора, поступци многих земаља ЕУ нам говоре да је тамо демократија одавно рекла „збогом“
„Поштована госпођо Михајловић, част нам је да Вас позовемо да се придружите Савету Светске банке за родну равноправност и развој, уверена да својим залагањем можете дати велики допринос раду овог тела“, наводи се у позивном писму извршног директора Светске банке.
Овај списак, којим тадашња Влада Републике Српске под председништвом Драгана Чавића, цинкари сопствене грађане, излажући их опасности од кривичног гоњења (што је још увек реална могућност пред Судом БиХ у Сарајеву), представља јединствени пример нелојалног понашања према сопственим грађанима, опортунизма и моралног кукавичлука лица која су се тада налазила на челу Републике Српске.
Када цјелива кивот ходочасник добије један цвијет. Тај цвијет чува и носи пред кућну икону. Прах од цвијета се чува, као симбол земаљске пролазности и чуда Божијих стварања у праху. Тада сам добио од Свете Матроне једну ружу и један каранфил. Такав мирис никада нисам осјетио; најљепши дах свјежине, чистоте и добра.
„Кад сам питао свог оца: ‘Зашто то радиш за Црногорце?’, рекао ми је: ‘Да им дигнем националну самосвест, да знају да су они Црногорци“
Уколико турски султан посегне за обилићевским начелом, оно га не компримитује у очима секуларног свештенства. Да је припадник неке друге војске, можда би и Обилић био боље оцењен. Да је класични песник неке друге, а не косовске традиције, неке друге књижевности, а не српске, и Његош би боље прошао
Данас, почетком 21. вијека, југословенски језикословци се са истим филолошким фатализмом позивају на континуитет назива „српскохрватски” језик, и „даничићевски” доследно допуњују и довршавају „Речник српскохрватског језика”, са којим је почет и „под којим именом пројекат мора бити довршен”.
На оне који су покушавали да побегну из зграде која је горела милитанати Мајдана су пуцали или су их пребијали до смрти. Притом полиција практично уопште није реаговала. Украјински радикали нису дозвољавали ватрогасцима и амбулантним колима да приђу до места пожара. Према званичној верзији кијевских власти, активисти антимајдана су „сами себе спалили“.
Активно учешће министра за рад Зорана Ђорђевића на првомајском протесту и шетњи раме уз раме са синдикалним вођама Орбовићем и Стојковићем, представља вулгарно и отворено вређање здравог разума незадовољних радника.
У Србији нико не зна колико је новца на име субвенција додељено страним компанијама да би овде отпочеле бизнис. Постоје, истина, расути подаци на сајту Владе, Министарства привреде, Развојне агенције Србије или АПР-а, који говоре о неким видовима подршке или повољног кредитирања, а обухватају изворе са различитих нивоа власти. Али, чак и да се успе у сабирању износа, од којих се неки често воде на више места, а други нису приказани, коначан податак је немогуће добити тим пре што новац није једини подстицај.
Иако су, у намери да онемогуће Виктора Орбана да поново добије премијерски мандат (трећи заредом, а четврти од 1998.године), у изборну кампању у Мађарској биле укључене бројне западне медијске куће (за које је Будимпешта тврдила да су под директним утицајем америчког милијардера мађарског порекла Џорџа Сороша), потом ОЛАФ (Европска канцеларија за борбу против проневере средстава ЕУ), као и Одбор Уједињених нација за људска права чији је потпреседник Јува Шани (два дана пред изборе!) жестоко критиковао премијера Виктора Орбана „због непоштовања људских права у Мађарској“ – Орбанов Фидес-КДНП трећи пут заредом обезбедио двотрећинску већину у парламенту.
Колико год неки неправославни догађај, празник или слично, био замаскиран и уоквирен у овоземаљски сладуњави, „хуманистички“, или какав други оквир, у његовој суштини је само једно – вијековна борба зла против добра, борба за људске душе између ђаволског адског накота и Небеских Сила.
Последњих годинa интензивно се из школских прогрaмa искључују делa српских, aли и некaдaшњих југословенских писaцa. Међу њимa имa песникa који су опевaли неке од кључних догaђaјa српске историје, преко оних посвећених социјaлним темaмa или пaк лирици.
У интервјуу за Правду Дејан Берић говори о стању на фронту, украјинским претњама, расположењу народа Донбаса и документарном филму о њему „Снајперски рат“, који осваја награде на фестивалима у САД.
Коментари читалаца…