Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
Према његовој најави, УНС ће се у изради нове медијске стратегије борити да се посебна пажња обрати подизању професионалне свести и поштовању етичких стандарда
Извори Спутњика из врха СНС тврде и да Александар Вучић неће ни у ком случају променити своју одлуку о избору Ане Брнабић за мандатара за састав нове владе, а на странкама и посланицима је да до седнице парламента одлуче да ли подржавају ту његову одлуку или не.
Не, нисам видовит, само сам закључивао. Сада, тај српски огранак Трилатерале, та невидљива сила, преузима Владу. Тачније, Вучић им је испоручује. Институционално, вазалност Србије према Западу највећа је од пето-октобарског пуча. И ту нам постаје јасно како Вучић мисли да речи предстојећа раскршћа Србије. прво Косово, па Рашку област, регионализацију као даљи облик централне власти и остало. Такође, окретање Русији и Кини, иако ће се формално наставити биће под контролом евро-атлантских намесника.
„То што су урадили је противно међународним конвенцијама, Чикашка конвенција у цивилном ваздухопловству јасно говори да не смете ни пикавац да избаците из авиона током лета над туђом територијом.“
Пре 65 година ЦИА је срушила са власти демократски изабраног премијера Ирана Мосадека. Министарство спољних послова САД тек сада је објавило документе који показују у којој мери је та земља била уплетена у пуч у Ирану.
„Куриозитет је да је садашњи председник Репубилке Србије а ондашњи премијер у договору са Хашимом Тачијем отварао објекте у српским срединама које је изградила сепаратистичка власт у Приштини, представљајући грађанима Србије да је то учинак његове Владе“.
Могли смо ми тако до сутра, али је организатор скупа скочио као опарен и показао феноменолошки необјашњиву афективну реакцију на изношење емоционално и вредносно неутралних статистичких података, пројектујући на родитеље (вербалну) агресивност, на коју ваљда немају право у ситуацији фабулативно-патетичног паламуђења о добробити човечанства и јавног здравља које ће постићи убризгавајући у своју децу неуротоксине, канцерогене, животињске ДНК и абортиране фетусе, а под претњом новчаних казни и одузимања деце.
Једна од најважнијих декларација Конгреса била је декларација о поновном уједињењу тројединог народа Велике Русије, Мале Русије и Беле Русије и одговарајући документ биће упућен државним органима Русије, Украјине и Белорусије. Значајна идеја која је потекла са Конгреса, јесте идеја о стварању Заједнице Независних Словенских Држава, у којој не би било диктата из једног центра и свака држава би имала своје државне структуре, културу и језик и схватање сопственог фундаменталног правца развоја.
Тешко вама, екуменисти, лицемери, што се у парламентима градите заштитницима људских права, а одлучујете од Цркве оне који разобличавају безакоња ваша.
Погледајте, ако су ми овако рекли лекари из Немачке: „тог дана ти мораш умрети“… Не знам шта се догодило – и видите чудо… Али, ако би чак и умро… У сваком случају хвала и тим људима, што ми помажу да се ускоро састанем са Богом. Смрт за мене није страшна, браћо, није важно као ћу умрети – на путу, или у постељи… Није важно како ћу да умрем! Важно је, да се сретнем са Богом. И молим вас – сачувајте праву православну веру.
„Са жаљењем примећујемо да у Загребу засад радије промовишу паралелне структуре ‘домаће производње’, уместо позива на обнову дијалога кроз механизме Контактне групе из Минска. Једнострано нуде тешке странице балканске кризе с почетка 1990-их и тако иду на руку кијевској ‘ратној кампањи’, уместо недвосмисленог опредељења тражењу путева за помирење и суживот..“
У Македонији не оперишу само западне службе, већ и обавештајци из Грчке, Бугарске, Велике Британије, Сирије… Српске службе су за Македонију бенигне, јер између две земље постоји спор само око Цркве.
По свој прилици људи у Србији би пре поставили питање шта раде амерички и војници НАТО-а у Бондстилу, на Косову и Метохији, отцепљеној српској покрајини, војној бази коју нико од цивила или српских медија није имао прилике да посети и зашто они уживају имунитет пред српским законима.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…