Проблем је у томе, што се на тај начин држава повлачи из многих области друштва, а повећавају се овлашћења Националних савета (у перспективи за очекивати је да се овлашћења претворе и у надлежности), а све се ради по одређеној усвојеној динамици деловања, пре свега, не толико зарад права мањина, већ – то је наш утисак – само зарад испуњавања преговарачких поглавља 23 и 24, што је већ политичка тема, о чему је познат став Српског покрета Двери да већина грађана у Србији, ипак не жели улазак у ЕУ, па се онда поставља питање, да ли је легитимно имати евроскептични став, а истовремено жељу за побољшањем мањинских права у циљу интеграције нашег друштва, које је вековима било познато по толеранцији сваке врсте.

Српска кинематографија наставља одавно утабаним стазама и кроз две нове игране серије, које РТС од краја октобра емитује у ударним терминима, суботом и недељом: ‘’Пси лају, ветар носи’’ Радоша Бајића и ‘’Сенке над Балканом’’ Драгана Бјелогрлића.
Обе нове серије обновиле су и вечиту полемику: Да ли оно што видимо на малим екранима има везе са реалним животом и правом историјом, односно, с друге стране, да ли утиче на наше поимање историје и живота уопште?