Категорија: СРБИЈА

Звонимир Трајковић: Све је почело на Косову и све ће се завршити на Косову!


„Можда не сутра, али прекосутра бих упалио тенкове, згазио то што треба на Косову и дефинисао границе Србије. То неће бити рат. Они плаше народ тиме. На Косову нема ни милион Шиптара. Људи, ако ми не можемо да савладамо милион Шиптара, без обзира ко их подржава, онда ми не постојимо као озбиљна држава.”

Како су паре од продаје српских фирми на окупираној територији завршиле у Швајцарској?


Више од 660 милиона евра од приватизације српских предузећа на Косову и Метохији, коју је спроводила Унмикова Косовска повереничка агенција, касније Косовска агенција за приватизацију, завршило је на рачунима швајцарских банака.

Љубомир Тројановић: ЋЕРКИ ЈЕДИНОЈ


Окрећем се да сузе не види. Не гледам више шта раде. Бог ми услиши молбу и прилику даде. У глави мисао да одмах запалим свеће, и за здравље, и за покој душа ближњих. Док сам свеће палио и за здравље и покој душа се молио, нисам издржао. Ипак сам сузе пролио. Хвала ти Боже. Терет поче да попушта… болест да пролази… боља будућност долази.

Владан Ивковић: Ко чува српско Косово


Држава Србија ће водити политику какву јој нареди окупатор, али то не обавезује српске родољубе којима повик “Косово је Србија!“ значи више од става званичног Београда према Косову. Викати “Ми не дамо!“, а пуштати Вучића да даје, док се чека Владимир Путин, је неодговорно.

Јован Б. Душанић – Липљански: Савремени колонијализам много опаснији од класичног


У наше време поремећени су и основни људски односи: према Богу, природи, прецима, ближњима и самом себи. Све већи број људи сматра да Бог не постоји, за очување природе не мари, о прецима мало шта зна, ближње заборавља, а времена нема ни за самог себе. Губи се свест о властитом идентитету, слаби социјална кохезија, долази до духовног раскорењивања појединаца. Агресивни владајући политички и идеолошки образац, који доминира на нашој јавној сцени, инсистира на поништавању српског и формирању новог идентитета и отворено испољава омаловажавање, па чак и презрење, српског народа и његове историје, па се овом опасном духу самопорицања (Мило Ломпар) треба јавно супротстављати.

Голгота купрешких Срба из априла 1992.


Документационо-информативни центар Веритас подсећа да је 3. априла 1992. почео погром српских села на купрешкој висоравни у југозападној Босни, а епилог три дана касније било је 54 мртвих српских цивила и територијалаца, и 150 оних који су одведени у логоре по западној Херцеговини и Хрватској.

Др Даница Грујичић: У мом присуству НИКО неће правдати ЗЛОЧИНАЧКО БОМБАРДОВАЊЕ МОЈЕ ЗЕМЉЕ (видео)


Извињавам се свима ако вам је било непријатно и напорно за гледање. Не волим ни са ким да се надвикујем али као лекар и грађанин Србије никада нећу дозволити да неко у мом присуству реалитивизује и правда злочиначко бомбардовање моје земље, да вређа државу Србију и да омаловажава жртву коју су поднели и коју и даље подносе војници (посебно припадници 63. падобранске). А поготово да то раде они које финансијски издржава НАТО пакт.

Јесте ли чули за великана Вељка Рамадановића?


13. децембра 1917. основао је прву српску школу првобитно за ослепеле и оглувеле српске ратнике у Бизерти. Године 1918. српска Влада озваничила је његову Брајеву азбуку за српски језик а Рамадановић издаје први српски буквар за слепе „Моје прво радовање“ који је одобрила српска Влада.  

Эксклюзив на СРБском ФБРeпортере – Премьера русско-сербского документального фильма «Код дружбы» (видео)


Сегодня, в преддверии великого православного праздника Пасхи, редакция СРБски ФБРепортер с огромной радостью представляет русско-сербский документальный фильм «Код Дружбы».

Ексклузивно на СРБском ФБРепортеру – Премијера руско-српског документарног филма „Код пријатељства” (видео)


Данас, уочи великог православног празника Васкрса, редакција СРБског ФБРепортера с особитом радошћу представља руско-српски документарни филм „Код пријатељства” (Код Дружбы). Током реализације пројекта, СРБски ФБРепортер је, заједно са учесницима, прошао пут од Републике Српске до Донске земље тражећи оно заједничко што чини основу нашег пријатељства.

Горан Лучић: Како са Косовом? Као са иконом.


Када је Урош Предић започео сликати „Косовку девојку“, није могао знати да ће ова композиција постати његово најпрепознатљивије историографско дјело. 
Критичари су је оцијенили и као најаутентичнији приказ бојног Косовог поља.