У великом броју ратних фотографа који су бележили догађаје између 1914. и 1918. Риста Марјановић се издваја. У Србију долази као човек који је створио каријеру у Њујорк Хералду у Паризу, најтиражнијем листу свог времена, цењен и искусан репортер. Велики број фотографија које данас представљају колективно сећање о Великом рату, снимио је управо овај човек.
Ти си у опанку, у шајкачи србској,
ушивена у џепове војничких шињела,
утемељена у шкртој сузи сељачкој.
Херојско дело наших Старих мора да нас опомене да у венама нас данашњих Срба, тече крв наших светих и славних предака, те да у нашем светосавском духовном наслеђу и у нашој србској крви, имамо довољно снаге за подвиг и борбу. Снаге за националну револуцију, која ће наш народ вратити на место које му припада….
Командуј мајоре Гавриловићу: “Кукавице, бедници, сами сте себе избрисали с бројног стања те се немате због чега плашити за своје животе, јер нисте достојни то назвати животима! Дишете, ходате, заноћите, озорите… али нисте живи већ робијате живот, залегли у наше ровове ко у своје гробове! Не могу вам комадовати “ЗА МНОМ” јер ни за собом не можете! Напред у славу своје беде, ваши су јуриши повлачења, ваша је жртва за Србију- Србија сама!”
Бранислав Негић, који је пре 19 и по година погинуо као припадник Војске СРЈ у рејону карауле Кошаре током НАТО бомбардовања 1999, добио је улицу у родној Бањи Ковиљачи. Постављању табле са именом Бранислава Негића присуствовали су његов отац Миливоје, иницијатор идеје заменик председника МЗ Радосав Јошић као и представници Града Лознице.
У овој епизоди:
– Задушнице
– Ослобођење Будве 1918. године
– Битка код Вучјег дола
– Објавленије о нетрулежном тијелу Петра I Петровића
– Химна ослобођења Српства
Зар Србија ни после 100 година не сме да објави да је, уз помоћ савезника, победила три окупаторске војске: Бугарску, Аустроугарску и Немачку!
– Задаци Приштинског корпуса били су сачувати живу силу и ратну технику од уништења, бранити и одбранити државну границу и интегритет СРЈ на фронту од 251 километра, угушити терористичку побуну на територији Косова Метохије и сачувати народ од терора шиптарских терориста. Те готово немогуће задатке, припадници Приштинског корпуса успели су да изврше у најтежим условима – рекао је генерал Лазаревић
На питање – Зашто је овај тако важан документ заборављен, Мила Михајловић каже:
– И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! И зато је херојски гест Италије, која је спасла Србе и Србију, по мерилима Енглеза, па и Француза, морао бити заборављен, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који вероватно прстом не би мрднули да им Руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из Албаније.
Традиционални сусрет родбине и бораца са Кошара, одржава се сваке године у касарни Расина у Крушевцу, 23.септембра. Ове године неки од њих поделили су своје искуство које је путем овог видео записа постало трајни документ.
Драги мој деда Видосаве, знам да си већ, горе на небу чуо и видео да сам успео. Осећам само потребу да ти лично кажем: Успео сам, деда!!!
Овај рад настоји да реконструише пут настанка и мењања имена пука из Крушевачког пуковског округа, уз одговарајуће формацијско сврставање пука, до коначног назива XII пешадијски пук ,,Цара Лазара” сталнога кадра и редовне војске (сем кадровског Цара Лазара били су и пукови I, II, и III позива), са којим је он ушао у Балканске ратове и Први светски рат.
Овај рад настоји да реконструише пут настанка и мењања имена пука из Крушевачког пуковског округа, уз одговарајуће формацијско сврставање пука, до коначног назива XII пешадијски пук ,,Цара Лазара” сталнога кадра и редовне војске (сем кадровског Цара Лазара били су и пукови I, II, и III позива), са којим је он ушао у Балканске ратове и Први светски рат.
Србија је у ратовима који су се водили на просторима Балкана од 1912. до 1918. године мобилисала преко стотину пукова разних родова војске, али је само један добио почасни назив – „Гвоздени пук“. Ово престижно име додељено је другом пешадијском пуку Књаз Михајло, формираном октобра 1912. године у Прокупљу. На том месту од данас биће спомен-парк.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…