Случај смрти амбасадора Србије у Либији Оливера Потежице је “стављен ад акта“, саопштило је Министарство спољних послова Србије. У саопштењу се наводи да је то обавештење у Београд стигло од Министарства спољних послова Туниса, преко Амбасаде Србије у Тунису.
Представници Фондације „Тијана Јурић“ предали су Скупштини Србије 158.460 потписа грађана прикупљених у оквиру народне иницијативе којом се тражи увођење казне доживотног затвора за убиство дјетета, малољетника или труднице. Народна иницијатива одржана је у више од 40 градова у Србији од 23. до 29. октобра, а број прикупљених потписа вишеструко је премашио 30.000 неопходних за улазак у скупштинску процедуру.
Ова жалосна историја моралног слома наших дана, што по гадости не заостаје за Малапартеовим епизодама, садржи и другу, неупоредиво злослутнију димензију.
Та димензија односи се на срозавање некада поноситих, али данас обезглављених и сасвим посрнулих народа – и њихових безумних вођа – који су своју судбину испустили из сопствених руку; који лакомислено своје наслеђе продају за чанак леће; који су, зарад фатаморгане све неизвеснијег материјалног бољитка спремни да се коцкају са будућношћу своје деце; и који су добровољно пристали да послуже као крпе-убрисаче једном мрачном типу, и још мрачнијим силама које вребају иза њега.
Инсистирање на „одважности” недвосмислено упућује на закључак да се иницијатор и покровитељ „унутрашњег дијалога” спрема да по сваку цену, а противно ставу било ког националног ауторитета, изврши кривично дело угрожавања територијалне целине. Тако што ће прекинути и постојећу танку уставну нит која у одредби о суштинској аутономији (чл. 182. ст. 2) везује Косово и Метохију за уставни поредак Србије. Не треба сумњати да је Александар Вучић довољно храбар, јер се, као и Хрвати, ничега не стиди, да уради оно што није смео ни један Србин пре њега. Овакву своју „храброст” доказао је толико пута до сада.
Шта бисмо онда следеће могли да очекујемо од Вучића и његових пријатеља када се овако награђују убице Срба а истовремено брутално кажњавају браниоци отаџбине?
Тек када Србија добије власт која ће да води самосталну политику, поштује Устав, створи у друштву атмосферу толеранције и отвори демократски дијалог о свим питањима од животног значаја за судбину државе и грађана, може да се дође до нових уставних решења којима се отклањају садашње мањкавости и штите национални и државни интереси.
За 5 година у Србији евидентирано је 618.412 тражилаца азила, од којих је чак близу 500.000 из ратом захваћених подручја у којима делује Исламска држава: Сирија и Авганистан. То је био и разлог одласка народних посланика Двери на седницу СО Младеновац где је усвајан локални акциони план за побољшање положаја миграната за период 2017-2021.
Радници фабрике шинских возила “Гоша” спречили су новог генералног директора Радишу Савића да уђе у фабрику, а због могућих сукоба, интервенисала је полиција. Нови директор је, у пратњи полицајаца, отишао у полицију и тужилаштво заједно са својим адвоката, а радници су и даље испред улаза у фабрику.
Ствар је у томе што нашим ЕУрофилима принципијелно не смета „мешање у наше унутрашње ствари“ – под условом да оно долази са Запада. Више им одговара царство нужности од царства слободе. До пре 30-ак година, деловало је да је ово прво на Истоку, а друго на Западу. Сад је обрнуто. Говорећи њиховим језиком, наши ЕУрофили су остали заробљеници прошлости. Па им је тешко да се суоче са реалношћу да, ако Европе уопште и буде (дакле Европе, не ЕУ), биће је због Русије, која ју је дискретно узела у заштиту. И Србије, која је, и овако измрцварена и издана, и споља и изнутра, то све време негде дубоко и знала.
Србија би до чланства у Европској унији, требало да измени Устав најмање два пута, најпре у сфери правосуђа, што је и услов у преговорима, а када добије гаранције да ће постати део те заједнице још једном, како би га ускладила са европским правилима и у осталим областима.
Циљ ове трибине био је да се одговори на питања које се већ дуже помињу у јавности, а које су довеле до смањења броја вакцинисане деце, пада поверења у педијатре, као и антиуставном доношењу и примени скандалозног закона о присилној вакцинацији и кажњавања родитеља који су у дилеми да ли ће вакцинацијом угрозити здравље своје деце.
– Знам да немате, па… – шта да поделимо, тата?! Ту беду што си свио негде у дну цегера да звери не нањуше, тај недоглед згаслог погледа, корак што му штап бежи, сате чекања да ти неко исплати „помоћ“, муко моја, купивши ти још дан робије у ономе што ти бахато и срамно називају- животом?!
Није случајно да новине члана групе Билдерберг, Рингијера, у Србији стално праве панику о страшним епидемијама богиња и других болести на Балкану, а воде и хајку против родитеља који, без вере у глобалистичку здравствену заштиту, не желе да вакцинишу своју децу.
Ако све ово знамо (а зна свако ко то жели да зна), остаје нам да се боримо за Србију над којом биополитика неће имати власт. Јер, да поновимо Фукоа – биополитика је неолиберализам.
Гост емисије „Интервју“ био је господин др Драган Петровић, доктор наука из области политичке географије и из области историје. Дипломирао је на четири факултета на београдском државном Универзитету и то на економији, […]
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…