Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“
Прослава стогодишњице завршетка Великог рата није била замишљена као омаж победника већ као велики глобалистички перформанс оних који се још увек нису одрекли идеја о владању светом кроз институте тзв. „светске владе“
Почело је са истицањем заставе терористичке САД-НАТО творевине, лажне „државе Косова“, на незаконито отетој и војно окупираној територији Републике Србије, а завршило се понижавањем и омаловажавањем председника Србије Александра Вучића на завршној свечаности пред Тријумфалном капијом и незапамћено бесрамним говором председника француске државе Емануела Макрона.
Ваљда ће се и Србија опаметити, када види какви глупандери и кич фигуре шетају по Европској унији и када схвати да од њих не може ништа добро да очекује, никада.
И, шта ће, уопште, Ротшилдов Квазимодо, Макрон, у Србији? Да за свог шефа отме још нешто овде?
Народни посланик и уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић осврнуо се путем твитера на скроман допринос наших власти обележавању једне тако важне годишњице како за наш народ, тако и за читав свет, а нарочито ниподаштавању храбрости и жртве предака огромног броја грађана Србије који су се на правој страни борили у свим великим ратовима прве половине 20. века
Оно што јесте чињеница и што је истина, јесте да је Србија за три дана обележевања Дана победе у Паризу три пута жестоко пљунута право у лице и три пута понижена. Први пут када је застава лажне државе Косово истакнута у Нотр Даму међу заставама земаља учесница Првог светског рата. Други пут, протоколарно, распоредом седења на главној прослави. Трећи пут, а то је понижење најстрашније, чињеницом да председник Макрон у свом говору, међу земљама победницама Првог светског рата јесте поменуо Нови Зеланд, рецимо, а Србију није!
Земље које повлаче признање Косова показују одговоран приступ који се темељи на принципима међународног права. Сви потези у оквиру решавања косовског проблема морају се заснивати на поштовању према Резолуцији 1244 СБ УН. Став Русије остаје непромењен, саопштио је амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин
Међународни олимпијски комитет (МОК) би могао да лиши Шпанију права да буде домаћин међународних спортских такмичења због положаја руководства земље о независности самопроглашене Републике Косово, пише Ел Паис.
Председница француске опозиционе странке Национално окупљање Марин ле Пен рекла је да је „шокирана“ односом према Србији и њеном председнику на обележавању века од окончања Првог светског рата у Паризу.
Гост емисије „Интервју“ био је господин проф. др Светозар Радишић, пуковник Војске Србије у пензији. Експерт за стратегију и војну доктрину, борбену готовост, „сведимензионалну одбрану“, „психолошки рат“, „неоружане облике агресије“ и „нови светски поредак“.
У великом броју ратних фотографа који су бележили догађаје између 1914. и 1918. Риста Марјановић се издваја. У Србију долази као човек који је створио каријеру у Њујорк Хералду у Паризу, најтиражнијем листу свог времена, цењен и искусан репортер. Велики број фотографија које данас представљају колективно сећање о Великом рату, снимио је управо овај човек.
„Србин сеје, жање, своје жетве
Благослове, некад, некад клетве
Кад га клетве од Бога ошину
Омали се Србин за трећину.“
Дачићева изјава делује као да он ради за нечије стране интересе, а не државне, националне, српске… Или, као да ради за новце, па је ближи римокатолицима него свом народу. Његово лично мишљење грађане не интересује и није никог брига за то, али он покушава да га наметне. И онда делује да он злоупотребљава своју функцију министра спољних послова и износи приватно мишљење, или став неки лоби групе, која има неке своје интересе и материјалне и личне користи.
РЕЗИМЕ: Русија је подвргнута бројним привредним санкцијама од западних земаља, које покушавају да је приморају да одустане од војних интервенција на бившем совјетском простору. Иако санкције наносе штету руској привреди и изазивају незадовољство код становништва, мало је вероватно да ће се њима променити понашање Москве. Историја Русије показује да се у том настојању може успети једино војним притиском.
Ти си у опанку, у шајкачи србској,
ушивена у џепове војничких шињела,
утемељена у шкртој сузи сељачкој.
Коментари читалаца…