У овој епизоди:
– Свети кнез Владимир равноапостолни (05:47)
– Свети пророк Илија (12:12)
– М. Аксентијевић: Шумадијо лепа (18:44)
– Карађорђе – 200 година од смрти (27:49)
– Петар II Петровић Његош: Посвета праху Оца Србије (34:19)
У овој епизоди:
– Свети кнез Владимир равноапостолни (05:47)
– Свети пророк Илија (12:12)
– М. Аксентијевић: Шумадијо лепа (18:44)
– Карађорђе – 200 година од смрти (27:49)
– Петар II Петровић Његош: Посвета праху Оца Србије (34:19)
Народну библиотеку „Филип Вишњић“ су 24.7.2017. године посјетили руска и српска делегација која заједнички реализује пројекат под називом „Код пријатељства“, чији ће резултат бити документарни филм истоименог назива.
У вези са тим ја бих указао на критике и критичаре руске царске политике у две чињенице, што Срби никада не би требали да изгубе из вида.
Прво, Русија је ушла у рат са Османлијским царством. То није урађено само због борбе за мореуз, већ и у име љубави и саосећања према својој браћи. Русија је одлучно желела да се прекине са турским злочинима над православним Словенима на Балкану. Срби никада не би смели да забораве да је за ослобођење Балкана од дивљих турских хорди свој живот дало 40 000 најбољих синова Русије.
Друга чињеница коју Срби не смеју да забораве је велика жртва Св. цара Николаја. „Вероватно у целокупној историји света нема примера жртвовања без икакве користи, какво је било жртвовање Св. цара мученика Николаја“, напомиње Свети владика Николај,
Напредњаци говоре да желе да сарађују са Русијом, и спомињу векове братске љубави а прећуткују оно што стално спомињу Двери, а то је референдум о уласку Србије у НАТО. Они то не смеју јер знају да је већина Срба против уласка Србије у НАТО.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
Владавину Ивана Грозног обележила је борба против јереси жидовствујућих као и борба против латинског утицаја, против оних снага чије интензивно удруживање у борби против Православља пратимо у времену у ком ми живимо. Из тог разлога овај филм има своје место у процесу образовања православних за последња времена у којима ће, по сведочењу многих светитеља, поново обрести православног руског цара.
„Књига Галине Шевцове кроз личност Јелене Карађорђевић или, како она каже, Јелене Петровне Романове, говори заправо и далеко шире, говори о политичким приликама у Србији и Русији крајем 19. и почетком 20. века, о политичким односима Србије и Русије тога времена, о појединим личностима из династије Романових и династије Карађорђевића. Говори такође и о великом пожртвовању, пре свега династије Романов, на челу са Николајем Другим, за интересе Србије“, додао је Терзић.
Споменик великом Руском дипломати Виталију Чуркину који је уложио ВЕТО у Савјету безбједнсти на британску резолуцију у Сребреници, биће постављена када тензије буду смирене, а општина изда дозволу, кажу у „Источној алтернативи“.
Док год будемо покушавали да своје проблеме решимо пуком политиком, економијом, наоружањем, геополитичким и геоекономским идејама – нешто се у свету око нас може променити, али то нешто је мало или нимало. Али, ако се не вратимо љубави као темељу нашег постојања, ако не обновимо брак и породицу као икону Христа и Цркве, нећемо још дуго опстати у свету који је постао јад и пустош, а створен је да буде рајски врт.
Председник Русије Владимир Путин одредио је потпредседника Владе РФ Дмитрија Рогозина да сарађује са Националним саветом Србије на спровођењу Споразума о стратешком партнерству, изјавио је руски амбасадор у Београду Александар Чепурин током сусрета са председником тог савета Томиславом Николићем.
Самити лидера две светске силе увек су будно очекивани и свака реч, руковање и израз лица се пажљиво анализирају, а ништа другачије неће бити ни приликом данашњег првог сусрета „лицем у лице“ председника САД Доналда Трампа са руским председником Владимиром Путином у немачком граду Хамбургу, наводи АП.
Оно што би, међутим, могло да поквари планове, а што је у случају „Јужног тока” било решено, јесте то да Србија не нађе новац да самостално изгради свој део гасовода. Осим, ако руски „Гаспром” и сада, као у случају „Јужног тока”, не притекне у помоћ нашој земљи тако што би преузео на себе изградњу ове деонице.
Сваки крак гасовода ће имати капацитет од по 15,75 милијарди кубних метара гаса годишње, а укупна вредност пројекта је процењена на 11,4 милијарде евра. Гаспромове инвестиције у овај пројекат би ове године требало да достигну 41,92 милијарде рубаља (722 милиона долара).
Да ли је Ушаков само констатовао реално стање, где је јасно да од ЕУ интеграција у скорије (а и не тако скоро) време нема ништа, наговестио неко дубље сазнање о правим намерама врха власти Србије, или најавио активнију улогу Русије у нуђењу реалне и опипљиве алтернативе (није ли можда долазак Дугина на Видовдан и његова опширна и детаљна предавања и интервјуи о предностима чланства у Евроазијском савезу и ОДКБ-у прва конкретизација тог новог, одлучнијег метода руског ангажовања у Србији?) – остаје отворено питање.
Коментари читалаца…