Европска комисија на чијем челу је Жан-Клод Јункер очекује од Србије да Хрватима мирно преда земљу око Апатина, укључујући и луку, марину и бродоградилиште!?! У противном, упозоравају из ЕУ, Србија и Хрватска мораће овај проблем да реше арбитражом или пред Међународним судом у Хагу!?!
Британски колонијални окупаторски генерал Хорејшо Гордон Робли је током службе на Новом Зеланду у оквиру свог „интересовања за уметност“ сакупио збирку од 35 домородачких маорских тетовираних глава, и понудио је на продају новозеландској влади за 1000 фунти.
Зашто и данас морамо да гледамо политичке процесе у Хашком трибуналу, који његови критичари називају пропагандним средством НАТО-а? Ништа тако убедљиво не сведочи о овом суду као чињеница да данас, после уништења српског становништва у Крајини, Сарајеву, на Косову и Метохији, дословно нико не служи затворску казну за злочине почињене над Србима
Тим Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе дошао је до документације која упућује на основану сумњу да је бомбардовање дубровачког Старог града 6. децембра 1991. године режирани инцидент у коме су, осим хрватске стране, учествовале стране обавештајне службе које су на платном списку имале и поједине официре ЈНА, тврди директор овог удружења Радан Николић.
Иако су Уједињене нације забринуте због могуће војне примене генетичких технологија којима се могу истребити читаве биолошке врсте, америчка војска преко једне своје агенције је у њих до сада уложила 100 милиона долара.
Афтонбладет (Aftonbladet) је један од најтиражнијих скандинавских дневних листова који свакоднено има око 3,5 милиона читалаца и представља глас леволибералне Шведске. Водећи шведски дневник Афтонбладет објавио је жестоку колумну о слављењу Слободана Праљка у Хрватској коју потписује Петер Кадхамер, један од најпознатијих шведских новинара.
Разлог за снимање ове репортаже је да се обавесте грађани Србије о траси аутопута Коридор 11, на деоници од Чачка према Пожеги, којом наноси огромна штета, а коју сви грађани Србије морају платити.
Трећа је деценија како Срби у Федерацији покушавају да врате отето! Куће које су муком градили и из њих протјерани, станови по два или више пута плаћени, привредни колективи и дионице још у вријеме Анте Марковића зарађене… и деценијске правне битке за враћање имовине, одавно већ постале су правило! А не изузетак!
Одлука коју је донела ИНТЕРПОЛОВА Комисија за контролу потерница, као и акт самог УНМИК-а, заснива се на намерном кршењу међународног права. Ради се о синхорнизованом акту правног насиља које се врши из крила моћних међународних организација и ванинституционалних центара моћи.
У логорима „Мусала“ и „Челебићи“ мушкарце су мучили, држали у херметичи затвореним шахтовима, тупим предметима им пробијали главе, потом их обљепљивали селотејп траком кроз коју је цурио мозак, присјећају се Коњичани страшних призора из 1992. године.
У општини Коњиц, током посљедњег рата, муслиманске и хрватске јединице учиниле су незапамћен злочин над Србима, па данас у том подручју, од 7.000 предратних, живи тек око 200 Срба.
Дакле, пројектанти наше економске судбине не сагледавају поскупљења као опасност по стандард, здравље и радну способност становништва, нити као претњу (микро и макро)економској стабилности земље, већ као економску појаву краткорочно благородну за пуњење државног буџета. Страшно. Као да сутра не постоји.
У таквим околностима и није толико важно колико ће Вам се примање повећати већ коликим ће поскупљењима то повећање бити праћено.
Хрватски сабор усвојио је за Србију спорни Закон о правима хрватских бранитеља из „Домовинског рата“, чији је првобитни текст пре само два месеца изазвао бурна реаговања политичких представника Срба у Хрватској, али и званичника у Србији због формулације у нацрту закона да су „агресију на Хрватску извршиле Србија, Црна Гора, ЈНА и паравојне јединице из БиХ, уз помоћ великог броја припадника српске националне мањине у Хрватској“.
Нове америчке санкције Русији тичу се пројекта гасовода са немачким учешћем и представљају сметњу интересима Берлина, изјавио је шеф немачке дипломатије Зигмар Габријел, говорећи на форуму за спољну политику који традиционално организује фонд „Корбер“.
Банке у Хрватској оствариле су од јануара до краја септембра 2017. добит пре опорезивања у укупном износу од 2,63 милијарде куна (око 348 милиона евра). То је око 47 посто мање него у истом периоду прошле године, показују најновији подаци Хрватске народне банке (HNB).
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…