Дарко Младић је пренео речи захвалности свога оца за објављивање књиге, а такође и за „помоћ Русије у протеклих седам година, јер га подржава Државна дума, Влада и руководство земље“.
У светској историји много пута се дешавало да једна држава привремено изгуби власт на делу своје територије, рецимо услед окупације, али то окупатору не доноси право на територију, нити на становништво.
Страх ме је тишине. Безгласја мог народа. Страх ме је немога потомства које ће имати превише речи да приповеда о нашој кукавичјој ћутњи…
Има и данас људи и нељуди, ваљда их је од вајкада било, има и оних несврстаних ради којих ови први силне борбе воде.
Ма, у праву је човек кад каже да су за ово година власти извукли Србију из депресије. Кад кажем човек разуме се да не мислим на било кога, нарочито не на обичног […]
Дозволили сте му да бесне коње намири нашом земљом, дозволи сте му да бесне коње тимари нашим небом, дозволили сте му да бесне коње поткива нашим бескрајем…
Он је Скот, а како се ви презивате..?
Народни посланик Срђан Ного питао је у Народној скупштини да ли је Ана Брнабић потписала Даблински споразум о мигрантима и да ли наше службе прате контакте које она и њен брат имају са безбедоносним службама Хрватске, колико се плаћа најављена реадмисија, и ко ће наплатити новац, као и о правим разлозима учесталих посета Александра Сороша Вучићу.
Жене у Србији су:
– носилац свега 17,3% пољопривредних газдинстава,
– свега 14,8% стално запослених сеоских жена и
– чине 62,9% чланова домаћинства који обављају радове на пољопривредном газдинству.
На питање – Зашто је овај тако важан документ заборављен, Мила Михајловић каже:
– И тада је вођен медијски рат, а Италија је била жртва медијског рата! И зато је херојски гест Италије, која је спасла Србе и Србију, по мерилима Енглеза, па и Француза, морао бити заборављен, а спасавање Срба из Албаније приписано је у највећој мери Французима и Енглезима, који вероватно прстом не би мрднули да им Руски цар Николај није запретио да ће изаћи из рата, уколико не крену у спасавање Срба из Албаније.
„За само 132 дана, на Јадовну jе побиjено Срба за пуне две београдске арене или 800 пуних аутобуса коjи чине колону дугу 10 километара. На подручjу НДХ, за време Другог светског рада, формирано jе преко осамдесет концентрационих логора.“ – Душан Басташић, ЈАДОВНО
Драги мој деда Видосаве, знам да си већ, горе на небу чуо и видео да сам успео. Осећам само потребу да ти лично кажем: Успео сам, деда!!!
Надежда је са Милицом Добри крајем 1903. отиюла у Стару Србиjу. Са њима је под маском пратиоца ишао и и војвода Војислав Танкосић. Наша храбра Надежда, одважни војвода и људи окупљени око њих су мудро одлучили да оснују покрет који ће помоћи српском напаћеном народу у тим крајевима. Тако је, веровали или не, настао српски четничке покрет а један од оснивача је сликарка Надежда Петровић.
Овај рад настоји да реконструише пут настанка и мењања имена пука из Крушевачког пуковског округа, уз одговарајуће формацијско сврставање пука, до коначног назива XII пешадијски пук ,,Цара Лазара” сталнога кадра и редовне војске (сем кадровског Цара Лазара били су и пукови I, II, и III позива), са којим је он ушао у Балканске ратове и Први светски рат.
Овај рад настоји да реконструише пут настанка и мењања имена пука из Крушевачког пуковског округа, уз одговарајуће формацијско сврставање пука, до коначног назива XII пешадијски пук ,,Цара Лазара” сталнога кадра и редовне војске (сем кадровског Цара Лазара били су и пукови I, II, и III позива), са којим је он ушао у Балканске ратове и Први светски рат.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…