Колико смо далеко од онога што би требали да будемо, што би морали да будемо, од сопственог идентитета, од онога што нас је одувек описивало као народ и појединце? На ком се нивоу тренутно налазимо и колико смо далеко сами од себе?
У центру Београда одржан је велики протестни концерт „НЕМА ПРЕДАЈЕ“, на Тргу Републике, поводом нелегитимног проглашења независног Косова од стране иностраних окупатора на Косову и већине западних држава.
Подсетимо, што се тиче историје НАТО-а на Балкану коју помиње Столтенберг, она је била веома „активна“. НАТО је два пута бомбардовао Републику Српску – 1994 и 1995. године, да би потом трећи пут ушао у отворену агресију 1995. године. Такође је 1995. бомбардовао Републику Српску Крајину као помоћ хрватским снагама у операцији „Олуја“. Потом је СР Југославију напао 1999. године, разоривши целу инфраструктуру земље, усмртивши више од 2.000 грађана СР Југославије.
Гости најновије емисије „Људске приче и разговори“ били су др Јована Стојковић психијатар и борац за добровољну, необавезну вакцинацију и проф. Зоран Буљугић који је због својих просрпских ставова добио отказ у школи.
Одговори на питања у вези вакцинације, просвете и о томе зашто нас уништавају…
Прошло је десет година од проглашења самопроглашене Републике Косово. Десет година се одржавају и протести на тргу Вацлавског у Прагу, против овог спорног акта и кршења међународног права. Ове године су протестовали против отцепљења Косова и Метохије од Србије и потписивали су петицију својој влади за укидање признања самопроглашеног Косова од стране Чешке Републике.
Било је речи и о граници на Дунаву. Председник Србије је рекао да две земље имају различит став по том питању, да се Хрватска позива на катастарске књиге а Србија на закон. Додао је да ће две земље покушати то да реше билатералним путем у наредне две године, а ако не ићи ће се на међународну арбитражу.
Иза удружења „Аскер“, које је у жижу јавности дошло због обуке дечака вештинама налик војничким, стоје Насер Орић и Берин Балијагић.
Гости у емисији „Политикон“ ТВ HelmCast били су Младен Обрадовић из Образа и Жељко Чуровић из Српске вертикале
Предавања се одржавају суботом од 14 часова, у просторијама Музеја Војводине у Новом Саду, у временском трајању од три школска часа. Предавач је: Жељко Савић, струковни инжењер фотографије – специјалиста фото илустратор, дипломирани културолог. Метод рада: предавање о теорији фотографије, практичне вежбе, консултације и анализа фотографије.
У Сарајеву је током последњег рата страдало 7.428 особа српске националности, односно три пута више од званичне верзије убијених у овом граду. Истовремено, ни 23 године од потписивања мировног споразума у Дејтону, не само што је већина ових злочина остала нерасветљена, већ се и даље ништа не зна о судбини око 300 Српкиња које су против своје воље „служиле“ у двадесетак јавних кућа.
Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на којем је наводно договорено извршење кривичног дјела у Сребреници. То је јавно, прије неколико дана, признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, предсједавајућег Судског вијећа, које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор. Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, умјесто доказа, прибјегло закључивању на основу претпоставки.
И ове, као и сваке године до сада, браћа Чеси одржавају протестне демонстрације против кршења међународног права, овог удружења и њихових пријатеља, у фебруару на дан признавања такозваног „независног Косова“ од стране владе Чешке, под називом „Uloupené Kosovo (Отето Косово)“, по називу филма који је снимио познати редитељ и председник овог удружења Вацлав Дворжак.
На Брду код Крања у Словенији почела је 4. заједничка седница Владе Србије и Владе Словеније, којом преседавању премијери две државе Ана Брнабић и Миро Церар
Одбијањем предлога и несхватањем испустили смо једну историјску прилику – каже политички саветник шефа делегације Слободана Милошевића за преговоре у Дејтону, дипломата Небојша Вујовић. Детаље о преговорима у Дејтону изнео је у јавност након двадесет година, поштујући рок за државну тајну, у емисији Прессинг Н1, али и у својој књизи „Последњи лет из Дејтона – преговори иза затворених врата“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…