Ми Срби имамо своје сестре. Српкиње. Обавештење за суманутог Грухоњића: прелепе су, дугоноге и бистрих очију. Није то сама наша, пристрасна оцена, већ доживљај и многих странаца. Албанке, тј. Шиптарке, не могу да нам буду сестре у том смислу у којем су нам Српкиње, напросто зато што немамо исту крв.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„Ја сам, као што видите и чујете, остао Србин и преко мора, где се испитивањима бавим. То исто треба да будете и ви и да својим знањем и радом подижете славу србства у свету.” (Никола Тесла, 2. јуна 1892. године у говору студентима Велике школе у Београду)
Гости емисије „Дебата” били су познати економски стручњаци Бранко Драгаш и Драган Радовић. Тема емисије је била како се , путем пуњења српског буџета, од стране власти пљачка српска држава и народ Србије.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
Владавину Ивана Грозног обележила је борба против јереси жидовствујућих као и борба против латинског утицаја, против оних снага чије интензивно удруживање у борби против Православља пратимо у времену у ком ми живимо. Из тог разлога овај филм има своје место у процесу образовања православних за последња времена у којима ће, по сведочењу многих светитеља, поново обрести православног руског цара.
„Књига Галине Шевцове кроз личност Јелене Карађорђевић или, како она каже, Јелене Петровне Романове, говори заправо и далеко шире, говори о политичким приликама у Србији и Русији крајем 19. и почетком 20. века, о политичким односима Србије и Русије тога времена, о појединим личностима из династије Романових и династије Карађорђевића. Говори такође и о великом пожртвовању, пре свега династије Романов, на челу са Николајем Другим, за интересе Србије“, додао је Терзић.
Погледајте оно, што ни једна телевизија не сме да објави! Погледајте шта народ мисли о Александру Вучићу и резултатима његовог рада.
Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да, због сталног притиска међународних фактора, још није испоштован закључак бивше Комисије за Сребреницу да се настави са истраживањем страдања Срба у Сребреници.
Велика је заблуда веровати да промена у државно-правном питању не повлачи далекосежне промене у много мање уочљивим садржајима свакодневног живота. Јер, оно што промену у пресудним питањима уопште чини могућом и дуготрајном, ако не и неповратном, свакако је промена културне подлоге која се остварује низом различитих мера: чије је средиште један друштвени инжeњеринг који се одвија из дана у дан.
Истина се не може „сачувати“ забранама, законским санкцијама. У судским поступцима није доказана „геноцидна намера“ наводним починиоцима „геноцида“, као ни довољно других доказа који би задовољили правну дефиницију геноцида, па се онда, како то тврде истакнути правници, не може говорити о „геноциду“.
Oднoс снaгa биo je 3:1 у кoрист 28. дивизиje AБиХ. С oбзирoм дa сe рaди o нaпaднoj oпeрaциjи, тaj oднoс биo je крajњe нeпoвoљaн пo српскe снaгe. Oстaлe снaгe Дринскoг кoрпусa билe су aнгaжoвaнe у спрeчaвaњу прoдoрa муслимaнских снaгa из прaвцa Tузлe, Клaдњa и Гoрaждa. И oпeрaтивни пoлoжaj Дринскoг кoрпусa je биo крajњe нeпoвoљaн.
Сви утврђени докази показују да злочин који се збио на подручју Сребренице у јулу 1995. над припадницима 28. Дивизије тзв. АБиХ, није био резултат плана, организованог деловања српских институција војске и државе. Није утврђено постојање намере да се припадници 28. Дивизије тзв. АБиХ погубе само због тога што су били Бошњаци – муслимани.
Укупан број страдалих Срба у Подрињу и Бирчу од 1992- 1995. године износи 3287 жртава.
Један скуп се претапа у други, а Србија учествује на оба. И то представљена на највишем нивоу, председником Вучићем и министром спољних послова Дачићем. Обојица су се срдачно руковала са Тачијем. Звездицу испред имена „Косово“ нико није тражио, а Тачи је после сусрета са Вучићем на Твитеру констатовао како ће убрзо доћи до „нормализације односа Србије и Косова“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…