Културни и духовни хоризонт подунавских цивилизација Лепенског Вира и Винче показују да „ране цивилизације“ не могу више бити довођене у везу са Сумером, Месопотамијом и Египтом. Снажне и чисте мисли становника Лепенског Вира и Винче са њиховог успињања на духовној вертикали изражавају најранију форму људске свести и сам почетак људске цивилизације.
Назвати језик бошњачког народа босанским једнако је као да аустријанци свој језик назову аустријски, каже Ковачевић. Позадина стварања босанског језика чак и нема ништа са лингивистиком, већ, како каже, са политиком.
Наиме, у мејлу, који је потписала Ребека С. Гунтер, саопштено је да је Комитет расправљао више пута о црногорском језику и став је био да се „ради о варијанти српског језика који се говори у Црној Гори“. Такође, предложили су примјену варијантног кода срп-МЕ, осим уколико се не пошаљу додатне информације за разумијевање значајних лингвистичких разлика између два језика.
Распоред одељења разбеснео је многе мале матуранте и њихове родитеље у Новом Пазару, јер је последњи на листи за упис на општи смер гимназије на српском језику имао 97,75, а на босанском 78,78 бодова.
У прошлом тексту исказао сам бојазан да због овакве своје „неконвенционалности“ актуелни министар има лепе шансе да буде „реконструисан“. После најновије канонаде наше аутоколонијалне јавности, ова „реконструкција“ – уз одустајање Министарства од било каквог програма заштите ћирилице – бојим се да је још извеснија.
Уби нас ово одсуство самопоштовања, које је почело од лењости о опортунизма – више него сви душмани, намесници, пето- и шестоколонаши. Шта ће нам непријатељи, кад сами себе највише мрзимо, спутавамо, газимо и поткопавамо.
Реч је о делу „Празнични минеј“ из друге половине 13. или прве половине 14. века, коме се после нацистичког бомбардовања Србије изгубио траг све до 1961. године.
Културно – Историјски центар „Српска круна“ из Крагујевца, који се бави очувањем националне културе Срба и промоцијом српског стваралаштва, на предлог Савета „Српске круне“ доделиo је 25. априла мр Властимиру Вујићу, професору будимпештанске Српске гимназије „Никола Тесла“ у Мађарској – звање Српског витеза Првог реда, а награда је уручена 19. маја у Кули, његовом родном граду у Србији.
У последњих пет година урадили смо много. Паркинг сервис је уважио нашу сугестију да табле буду исписане нашим писмом, за натписе у градском превозу се такође користи ћирилица, велики број административних докумената је на овом писму… Све је то пребачено на ћирилицу. Било је још пуно акција и ми и даље радимо иако није лако.
“Ја, Албанац који остах Албанац” и “ОН (Митрополит Амфилохије!), словенизирани Албанац”.
Како можете видети – ово су прве речи којима почиње и пошто их понавља још једно 4-5 пута, њима и завршава свој допис Ђок Дабај , школован и васпитан на Универзитету Тиране “Енвер Хоџа”.
Одбор за српски језик Српске књижевне задруге, институције која постоји већ 125 година, сматра да је Декларација о заједничком језику добила неоправдано велики одјек у масмедијима и указује на то да су у тексту тог документа имплицитно представљени циљеви који се своде на научно негирање историјског утемељења и актуелног статуса српског књижевног језика. Стручњаци кажу да једино српски језик има статус лингвистички утемељеног језика, док су његове варијанте политички језици.
Драги поштоваоци ћирилице, Удружење за одбрану ћирилице Добрица Ерић је започело акцију у којој се позивају сви становници Републике Србије (изван територије града Београда) који добијају било који рачун јавних предузећа (Водовод, […]
Српски културни центтар у Скерлићевој 12 у Београду наставља са причама о геноциду. Из далеке Канаде у госте нам је стигао Кевин Анет, пре свега борац за истину.
Нови покушај крађе србског језика: 200 сорошеваца и југославена потписало декларацију о југославенском језику Најновија подвала у режији сорошевских анти-српских невладиних организација је “Декларација о заједничком језику” коју је потписало 200 сорошеваца […]
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…