Да живимо у доба ерозије свих вредности – познато је.
Да ће то довести до далекосежних последица, могло се наслутити.
Да ће се то догодити овако брзо – трудили смо се да не схватимо.
Да живимо у доба ерозије свих вредности – познато је.
Да ће то довести до далекосежних последица, могло се наслутити.
Да ће се то догодити овако брзо – трудили смо се да не схватимо.
Заћутиш ли пред фукаром данас, добри мој, чувајући то мало што имаш- сутра никад неће научити да говори!
На све имамо права осим на право да крчмимо слободу људскости.
Кад се добар склони у страну да несој прође, не остаје добар по страни већ једнако несој као и онај што замиче за преплашени поглед…
Куцнуо је час кад нам више није допуштено да било ко кога познајемо каже било шта добро за секту која се издигла изнад Цркве, изнад науке, изнад историје. Да правда секту манипуланата који су изучили маркетиншка оруђа демократије и са злобним задовољством их примењују на поверену им „стоку“
Нико није приметио да је у процеп између Немаца и Хрвата пропао државни Завод за уџбенике. Слично је и у трговини. Сви знамо да када пазаримо код Идее, Меркатора или Роде заправо купујемо код Хрвата. Сада је у Србију дошао и немачки Лидл
Вучићев режим је Владу Р. Србије ставио под пуну контролу „Деливери јунита“. „Национални конвент о ЕУ“ се данас представља као скуп „представника цивилног сектора у Србији“ и контролише Народну скупштину Р. Србије и њене одборе. „Дигитализација рада Владе“, нервозни маневар „Националног конвента о ЕУ“ који захтева „нормализацију односа“ са ненормалном НАТО-државом на Космету и Вучићево слагање са „Конвентом“ показали су да српском Владом и Скупштином илегално управља америчка „дубока држава“.
Примат самолегитимизације нације као нулте идеологије мора почивати на уверењу о неопходности политичке и економске суверености у односу на било какву спољашњу силу или на међународни финансијски капитал
О томе је овде реч. Србијом не владају они који се виде, него они који се не виде. Они желе да Срби нестану. И они знају како треба користити батину да би се људи утерали у концлогор који је сасвим постмодеран – комбинација ГУЛАГ-а и Дизниленда. А концлогору се не рађа, него се умире.
И зато су у Србији почели да на судове изводе оне који то виде, и да им суде због слободно израженог мишљења.
Ирци су применили комбиновану методу: од бојкота, преко парламентарне борбе до оружаног устанка и назад. И то су радили упорно – све док се, напослетку, колонијалисти нису покупили и отишли
Штавише, из Саветодавног мишљења МСП произилази да се садашња творевина која се представља као „Косово“, а која је производ једностраног чина самопрокламоване групе грађана обзнањеног 17. фебруара 2008. у Приштини у форми тзв. „Декларације о независности Косова“ – налази изван оквира Резолуције 1244, односно изван правног поретка којег је успоставио Савет безбедности УН. А, као што се зна, нико до дан-данас није укинуо нити променио ни Резолуцију 1244, ни правни оквир који је она дефинисала.
Државо, ниси покварила само оно чега се ниси дочепала!
Ја те не бих више плаћала, ако може.
Ја бих да ти дам отказ, а ако се и други досете, оста ти без посла!
За све време овога разговора од самога почетка, откако је лице о. Серафима просијало, то виђење није престајало. И све, од почетка свога казивања до краја, он ми је говорио налазећи се у неизмењеном стању… Неисказано блистање светлости, које је зрачило из њега, видео сам лично, својим сопственим очима, што сам готов и заклетвом потврдити.
У вези са тим може се очекивати да ће Србија, у својству „друге државе“ потписати све споразуме и договоре са овим правосудним институцијама тзв. републике Косово, чиме ће признати и легалност тих органа, а тиме и саму државу „Косово“. У Србији се томе за сада нико не супротставља, иако је такво понашање државних званичника директно у супротности са Уставом Републике Србије.
Србски се народ до скора одликовао моралношћу и побожношћу. И Срби и Србкиње много су ценили свој образ, своју част и свој карактер, и јако су поштовали црквене и народне светиње. Омладина је поштовала старије људе; а одрасли су људи имали поверења према својим свештеницима и према својим учитељима. Представници власти уживали су леп углед у народу; а владалац је сматран као идеал неумитне правде и узвишене доброте, те је свуда дочекиван са страхопоштовањем. Нарочито су се србске породице и задруге одликовале солидним животом тако, да су могле служити за углед другим народима.
Нека нам Свети Старозаветни Оци и Праоци и Света Преподобна Мученица Евгенија, коју такође данас славимо, која је радосно пострадала за Христа, била узорна и света монахиња, нека би они сви помагали свима нама да и ми приморавамо себе на свако еванђелско добро, приморавамо себе на сваку еванђелску врлину, и тако заслужимо Царство Небеско у коме, дај Боже, да са Свима Светима, и данашњим Светитељима, славимо Чудесног и Јединог Господа Христа, Коме нека је слава и част, сада и увек и кроза све векове.
Коментари читалаца…