Не тече после посете мед и млеко по улицама Кос. Митровице, нити су смарагди по сокацима енклава… НЕ!
И даље је мука, и даље нема слободе кретања, и даље се тешко и небезбедно живи.
Вучић је хтео да сруши косовски мит, али да створи мит култа своје сопствене личности.
Неки су ипак насели, упркос свему.
Финансирањем државног пуча 5. октобра 2000. године у Србији је наметнута вазална америчка власт која је разном приватизацијом, учлањењем у подорганизације НАТО пакта и разним другим споразумима разорила државу. Снажан талас аутодеструкције преплавио је српску просвету, медије, војску, друштво па чак и Црквено устројство да је данас највећем броју младих људи сан и најбољи животни избор да напусте Србију. За то време и даље огољено, директно и без устручавања, америчка администрација вређа и понижава свест и достојанство сваког Србина у његовој матичној држави намећући му лажну кривицу за злочине које над другима није починио већ су измишљени како би била оправдана њихова агресија али и будући кораци ка уништењу тог истог народа.
Српски војници и полицајци су одбранили сваку стопу заветне светиње!
Свака стопа заветне светиње је крштена крвљу наших јунака!
Те стопе би требало да су Вам светиња, свака од њих је међа Србије, свака од њих је јаук мајке за херојем који је знао шта брани и због чега не узмиче ни педаљ!
Слушао сам твој говор у Косовској Митровици који је требало да буде историјски. Личио је више на опело Србима са Косова и Метохије. Препун је депресије и песимизма. Вртиш га „као киша око Крагујевца“ или по нашки „заводиш за Голеш планину“ а да ништа не кажеш. Ниси рекао Србима у којој држави ће да живе. То или ниси хтео или ниси смео.
Један од продуцената серијала Рикошет, Саша Мирковић, данас је нападнут у Косовској Митровици док је покушавао да постави питање председнику Србије Александру Вучићу ЗАШТО ЈЕ УБИЈЕН ОЛИВЕР ИВАНОВИЋ!
– Ако је могао Стефан Немања пред Манојла Комнина, могу и ја пред Тачија; Србија је изгубила рат, а за то се плаћа највиша цена; зашто за 50 година не би имали […]
И што је посебно трагикомично, чули смо да неке земље Европе не прихватају Вучићев предлог решења, али шта је заиста Вучићев предлог решења – то нисмо могли да чујемо. Шта више, у Митровици је председник рекао да никаквог предлога и нема и да „границе нису битне“.
Кад председник једне државе сме да са оваквим тоном изађе пред нацију, онда њему ни суверенитет Србије не значи ништа. Гледали смо како гази Устав, како се нам се руга… осећам се увређена и преварена.
Сви који верујете екуменистима, слушате их и дајете им подршку, наивни сте или неискрени. А све док не престанемо са наивношћу и неискренешћу бићемо обични робови у колонији званој Србија!
Србима на Косово и без тог говора толико лепо да су зуби почели да им трну, па се исељавају у масовном броју. Он напомиње и да што више Вучић институције Србије на КиМ предаје Приштини, то у Косовској Митровици има више српских симбола и застава које висе на бандерама, као нека врста компензације.
Преговори о Косову и Метохији, који за циљ наводно имају успостављање трајног мира, могли би да постану једини мировни преговори у историји који ће подстаћи још један рат, можда и на глобалном нивоу.
То уопште није претеривање јер иако такав сукоб можда не би уследио одмах, потписивањем споразума, у форми каква се сада наслућује пре свега у изјавама Александра Вучића, то би свакако било повлачење окидача за рат широких размера.
Напомињемо да се над Србима на КиМ врши страховита репресија од Вучићевих криминалних структура које терају грађане на Косову да дођу на Вучићев митинг. Такође и из читаве Србије се организују СНС ботови који ће бити на Вучићевом митингу.
У паници да неће добити ништа чиме би могао да манупулише домаћом јавношћу после потписивања правног акта о признању независности Косова, Вучић је инстинктивно дошао до идеје о разграничењу. У тој идеји има нечег тачног што је он осетио, а то је утисак у јавности Србије да са Албанцима више нема заједничког живота.
На трибини су говорили, Марко Јакшић, проф. др Александар Ћорац, проф. др. Слободан Самарџић, проф. др. Слободан Антонић, проф. др. Милош Ковић и Звоннко Михајловић.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…