У овој епизоди:
– Преподобна мати Ангелина, деспотица српска (05:23)
– Душанов законик (14:25)
– Драгиња Ружић – прва српска професионална глумица (22:10)
– Ова је земља бедем хришћанства (28:38)
– Моја Шумадија (34:26)
Шефица ЕУ дипломатије Федерика Могерини приредиће данас „радну вечеру за шест премијера са Западног Балкана“, међу којима ће бити и премијер Србије Ана Брнабић. Заједничкој вечери би требало да претходе билатерални састанци, сазнаје Танјуг из дипломатских извора у Бриселу.
Странка демократске акције никада се није одрекла својих ратних кадрова из редова тзв. Армије БиХ, МУП-а тзв. Републике БиХ, АИД-а. Бројни некадашњи ратни кадрови данас су угледни чланови СДА, смјештени у институцијама БиХ, обавјештајно-безбједносном апарату, Оружаним снагама БиХ иако се већ дуги низ година доводе се у везу с ратним злочинима, било као налогодавци или (не)посредни извршиоци, финанцијери терористичких група по БиХ и линковима са муџахединима тијеком и након рата.
Република Српска придружиће се тужби против чланица НАТО-а због изазивања хуманитарне и еколошке катастрофе током и послије бомбардовања Српске пројектилима са осиромашеним уранијумом, коју из истих разлога припрема Србија, пише „Глас Српске“.
И баш као што су Јукић и дружина „процијенили“ да су диверзанти – убице били у заблуди, тако је и Апелационо вијеће оцијенило њихову срамну „процјену“ – „у заблуди“ су били Јукић и друштво у судијским тогама. Њихову грешну „заблуду“ прилику да исправи, имаће судско Вијеће Апелационог одјељења.
И тек сада, а на основу свих изнесених, а веродостојних чињеница, сваки разуман и паметан човек, може закључити, да су нама Србима, током рата и ратова, највећи и најстрашнији непријатељи били, наши ратни политичари, као и генерали и високи официри из бивше ЈНА. А што се и данас види и то у њиховом свакодневном понашању. Као и односу према правим борцима и рањеницима, али и породицама изгинулих бораца.
Нажалост, још увек је неутврђен број погинулих и протераних Срба, попаљених домова и свакодневног силеџијског понашања косметских Албанаца над српским живљем после проглашења независности фантомске државе Косово.
С правом се, стога, може закључити да се, несмањеном жестином, време погрома над Србима наставља и у двадесетпрвом веку.
Најгоре у свему је, при томе, што се за сва страдања која су претрпели у верско-грађанском рату, Срби оптужују као главни виновници. А оптужују их пред Међународним судом у Хагу, управо Хрвати – народ који је у оба светска рата, као и у овом последњем, поред доказаних злочина, на стотине хиљада Срба протерао са својих вековних огњишта.
Целокупно домицилно становништво Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Западне Славоније, протерано је, a њихова имовина је запаљена, покрадена или уништена. На очиглед света обављена је најпрљавија и најбруталнија окупација и ратни злочин геноцида.
Политичка елита и данас једва нагура број протераних на 200.000, а сви су свести стравичног погрома који се креће у распону од 500.000 до 800.000 протераних.
У Првом и Другом светском рату, ниједан народ у Европи, а и у осталим деловима света, није био толико изложен зверским злочинствима које су хрватске војне формације, борећи се у саставу аустроугарске и војске фашистичке Немачке, починиле над српским цивилним становништвом.
У овој епизоди:
– Свети Николај Мирликијски Чудотворац (06:33)
– Детињци, Материце и Оци (11:45)
– Од суза ткане (22:23)
– Девојчица купила чудо (27:27)
– Исидора Секулић: Шта су Србину гусле (35:58)
Ходити светињама Косова и Метохије као Србин из Херцеговине, достојанство је узвишености и непостида. То нам као најскупљи дар оставише монаси Милош и Гаврило, два зрна која нас причестише Господом. Зато је Херцеговина Света и Богу мила. И образ јој сија међу нашим крајинама. Нека тако буде и довијека!
Но најстрашније јест у ових двадесет и пет година понашање хрватске јавности према том стравичном и хладнокрвном убојству. Стравично је што се још око тог злочина ломе копља и појединци непроцесуирано, некажњено износе своја стајалишта, подржавају злочин и правдају га, како по друштвеним мрежама, тако и у институцијама.
– Завичај је место због којег, сваки пут кад га неко помене или кад га се сетиш, ставиш руку на срце а суза ти у око засија. Где год да одеш њему се увек враћаш. А кад у њега дођеш, срце заигра, душа оздрави а ваздух има мирис смрчеве шуме и покошеног сена – пише на почетку књиге Матић, Младићев официр голубије душе.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…