Морамо да се саберемо, УОЗБИЉИМО, скупимо под једну заставу и заједничко осећање потребе за јединством.
Ако то не успемо бићемо овако исмевани, као што се то описује у овом тексту.
И поново побијени. До коначног нестанка.
Морамо да се саберемо, УОЗБИЉИМО, скупимо под једну заставу и заједничко осећање потребе за јединством.
Ако то не успемо бићемо овако исмевани, као што се то описује у овом тексту.
И поново побијени. До коначног нестанка.
Савремено војвођанско аутономаштво представља себе као настављача рада кружоока неких српских политичара с подручја данашње Војводине. Ти малобројни људи су, у доба Краљевине Југославије, из различитих приватних разлога, маштали да се супротставе режиму у Београду. Пошто међу народом на територији Војводине уопште нису имали подршку, политички ослонац су тражили у Самосталној демократској странци Светозара Прибићевића и Хрватској сељачкој странци. Ову војвођанску политичку збрку, управо су хрватски политичари и медији прозвали пречанским фронтом.
У више наврата до сада Александар Вучић је изјавио да је граница између Косова и Метохије и централне Србије успостављена 2011. године, што у преводу значи пре његовог доласка на власт. Али по већ устаљеном обичају, председник лаже.
Зар господин председник не зна да се овај „кукаван и плачљив народ“ у својој херојској, страдалничкој али и победничкој историји са два, како је Наполеон у мемоарима записао: „Са два трешњева топа уздрмао моћну турску царевину“ под својим вођом Карађорђем кога су силни Турци назвали „Црни Жорж“.
Косово је непресушни духовни кладенац који преци оставише својим потомцима да их надахњују снагом и истином како би се, усправни и достојанствени, одржали кроз векове и како би између ропског понижења и смрти – увек изабрали смрт као вечни живот, као вечно трајање, као царство небеско.
Децу у кампове шаље родитељска љубав, примају их пожртвовани васпитачи, а истерују полицијске рације и мржња Блица. Свако ће се определити по својој нарави, а ја бих волео да у Србији постоје стотине дечијих кампова, и бар један са двадесетомилиметарским топом.
Најпре су нам укинули Одбрану и заштиту; затим су нам отопили оружје; онда су укинули војску, распродали касарне. Потом су отворили границе. Донели су Закон о застави. И треба регулисати које, какве и чије заставе могу и смеју да се вијоре у нашој земљи. У неким деловима Србије српска застава не само да се не да видети, већ њено ношење носи озбиљан ризик.
У овој епизоди:
– Великогоспојински пост (01:26)
– Преображење Господње (07:40)
– Молитва за мир, љубав и љепоту душе (17:20)
– Церска битка (25:30)
– Са годишњице Церске битке 2017. (30:49)
– Сабор трубача у Гучи (42:55)
Док су сви очекивали да бројчано надмоћнија аустроугарска војска муњевито освоји Краљевину Србију већ у првим данима рата, изненадна победа српске војске на Церу запањила је цео свет.
Сабрање учесника је у 09.30 часова у центру Бање Ковиљаче, испред музеја „Меморијална галерија битка на Дрини”, а почетак Литије је у 10.00 часова. Око 13 часова, код спомен костурнице, биће одржан парастос и одржаће се академија посвећена успомени на наше славне и неустрашиве претке.
Дакле, или су најстрашније неспособни, или су у најстрашнијем дилу. Ја, као што рекох, верујем да је у питању ово друго – али не искључујем сасвим ни теоретску могућност да се ради о оном првом. (Или неком „миксу“ једног и другог.) Али, у сваком случају, не заслужују да буду на челу државе. Штавише, сваки дан њиховог (односно, Његовог) опстанка на том месту не само да наноси непроцењиву и ненадокнадиву штету државним, националним и економским интересима – него је и наша колективна, национална срамота.
ХВАЛА у име србског народа часном професору Едварду Херману за све добро што је својим ликом и делом учино за србство и истину о нашем страдању.
На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту око 1.500 жртава. „Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге преузеле су од НДХ цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти“, каже предсједник Удружења „Јадовно 1941.“ Душан Ј. Басташић.
СНД Пребиловци је веома успјешно организовало поклоничко путовање избеглих из нашег завичаја и пријатеља из Србије, од југа до севера. Са нама су били многи чланови проверени пријатељи удружења СНД Пребиловци протекло је без посебних проблема.
Коментари читалаца…