Најзначајније светско признање у области реконструисања фосилних кичмењака зове се „Lazendorf – National Geographic PaleoArt Prize“, а његов носилац за ову годину, у категорији за најбољу скулптуру, је Србин – Бобан Филиповић из Ужица.
Посљедице усташког геноцида биле су стравичне. На подручjу Херцеговине ниjедна српска породица ниjе остала поштеђена, а да неко њен ниjе страдао. Многа села потпуно су биолошки уништена. Многе породице заувиjек су затрте. Остало jе на десетине хиљада сирочади. И док jе посна херцеговачка земља кључала од вреле српске крви, лелек у црно завиjених несрећних жена и дjеце одjекивао jе по голом херцеговачком кршу.
Данас се навршава 12 година од акције ЕУФОР-а у селу Бјелогорци код Рогатице, гдје је на кућном прагу убијена Рада Абазовић /47/, а тешко рањени њен малољетни син Драгољуб и супруг Драгомир. Италијански карабињери у раним јутарањим часовима 5. јануара 2006. године упали су у кућу породице Абазовић и почели да пуцају. У тој пуцњави смртно је рањена Рада Абазовић, која је од задобијених повреда преминула у фочанској болници, док су њеном сину Драгољубу /11/ и супругу Драгомиру нанесене теже повреде.
„Причао је да недавно, почетком осамдесетих, у Дреници није затекао ниједног староседеоца. Ни у Нековцу. У Журу, рече, више није било чак ни Шиптара, већ једино Албанаца. Све се изметнуло на зло, а нека мржња се увукла међу људе“
ЗЛАТНО ПЕРО из мене поручује оно што сам увек и носила у себи – треба еснафски, аргументовано, бити уткан у судбину свога народа! – Љиљана Булатовић Медић
„Ради се о огромној штети- у људским жртвама и у материјалној штети. Стручњаци у нашем тиму желе да помогну да докажемо да је осиромашени ураниум који је свим међународним конвенцијама забрањен, штетан за здравље и опасан за нашу будућност и нашу децу. Такође желимо да се надокнади штета људима који су оболели или преминули, и њиховој родбини.“
За више од 50 година пријатељовања, кад год сам дошао у велике недоумице ти си знао да их објасниш. Ти си до танчина знао шта се све спрема српском народу. Нису те саслушали, а некмоли послушали…
Према овом документу из 1945. године, комунистичке власти су одмах почеле да раде на „учвршћивању” календарске Нове године „као народног празника”, а све у циљу да се „помогне, сузбије и одврати пажња од светковања божићних празника”, нарочито „код деце и омладине”. (документ у прилогу)
Овај мали, скромни приступ једном давном времену, препоручујем младима, како би боље разумели савремена догађања, како би откривали „мале“ Хитлере у разним земљама, посебно на Космету, Рашкој области, у комшилуку Србије, разним украјинама, великим британијама, империјама зла идр.
У недељу, 30. децембра у 19 часова у сали дома Храма светог Саве на Врачару у Београду сценским читањем биће представљена нова драма „Валцер за Олгу“ са поднасловом „Повест о Романовима за сцену и сећање“ писца Зорана Стефановића. Улаз је слободан.
10. септембра 1918. године, када су јединице одређене за пробој Солунског фронта запоселе планиране положаје, председник француске владе Жорж Клемансо јавио је Франше Д’ Епереу да може започети напад. Д’ Епере је 12. септембра 1918. године наредио офанзиву (Стр. Пов. Бр. 5058/3). Шифра за напад гласила је: Пошаљите 14 официра и 8 војника. То је значило да артиљеријска припрема за напад почне 14. септембра у 8 часова изјутра (ако атмосферске прилике дозвољавају). Дан ,,Д“ био је 15. септембар, а војвода Живојин Мишић требало је да одреди час напада.
После албанске голготе и опоравка, српска војска је на Солунском фронту 1916. године водила Горничевску битку, заузела највиши врх планине Ниџе –Кајмакчалан, водила борбе у окуци Црне реке, заузела Битољ и померила напред линију фронта за приближно 40 километара. У те борбе ушла је према организацији од 26. фебруара 1916. године. Организована је у три армије, у чијем саставу су биле по две дивизије са обвезницима свих позива.
Срамна одлука Европског суда за људска права који не штити захтеве нашох сународника отераних са својих огњишта. Пузигаћа: Протерани више од 20 година немају никаква права
Разлог римокатоличке реформе јулијанског календара је успостављање глобалног грегоријанског „рачунања” историје, али не само времена – рачунање времена је повод, а узрок је историјски и религиозни ревизионизам, програмирање памћења, а према памћењу и програмирање претпоставки политичке будућности; данас бисмо казали успостављања медијског монопола планетарног опсега, наметање глобалне политике памћења, учитавања прошлости, а тиме контролисања садашњости и креирање будућности.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…