Добро читајте Срби ово, јер нам ускоро у серији “Немањићи“ следи сабласна сцена – папски кардинал излази из православног олтара и ставља Стефану круну на главу. Нека овај рад буде мали прилог у борби српског народа за истину против папских и екуменистичких лажи и фикција. Останимо Срби православци до краја!
Највећа мана ове серије, која може имати ужасне последице по политичку будућност Србије и верски идентитет Срба, јесте оно што нас тек чека у епизодама које следе. А то је екранизација наводне круне коју је папа послао 1217. године Стефану Немањићу из Рима, односно наводне церемоније крунисања у којој папски кардинал излази из православног олтара (!) и ставља Стефану круну на главу, уз тзв. присуство рашког епископа.
Лажне историјске школе германског катедризма безмало два века тријумфују на свим нашим катедрама историје. Усталиле су се снагом интереса западних империја и уз помоћ домаћих интелектуалаца са ограниченим патуљастим размерама западног мишљења и њиховог комплекса инфериорности спрам псeудо-културе малограђанског Запада. То су ти лажњаци моделари мисли, чији смисао почива у негацији врлина и вредности веродостојне културе сопственог народа.
Био је професор у Скопљу и Солуну, ректор Призренске богословије, затим редовни професор историје српске цркве на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1920. до 1936. године. Био је први декан Богословског факултета. Такође, био је професор четворици патријарха: Варнаве, Гаврила Дожића, Германа и Павла.
О догађајима у Словенији током 1991. године, руководство те републике је домаћој и страној јавности пласирало информације које нису садржале ни зрно истине о правом стању ствари. На челу људи који су свет засипали лажним вестима био је Милан Кучан.
Најтежи и најмасовнији злочин геноцида над Србима као православним народом извршен је у Другом светском рату 1941-45, године, када су папини, Степинчеви и Павелићеви бојевници заједно са католичким клером у Хрватској убили више од милион Срба. То исто и слично наставило се и 1991. године па надаље.
„Добијам редовно мејл са фотографијама (PINTEREST) и данас само што не падох у несвест, када сам угледала фотографију ћерке проте Стеве Димитријевића, Десанке-Десе, која је представљена као Албанка. Ту фотографију сам раније објављивала и наравно стављала пуно име и презиме Десанкино, наглашавајући да је Протина ћерка“ – реаговала је Зорица Пелеш, биограф проте Стеве Димитријевића.
Србија у свом највећем обиму и броју била је средином 14. века, док је у Призрену столовао Цар Душан Силни из династије Немањића… од Саве и Дунава, на три средоземна мора: Јадранско, Јонско и Егејско…
Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Србски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој.
Новине србске су покренуте с циљем да шире просвету и културу, оне су по свом садржају биле, пре свега политички лист. Новине србске нису, по начину уређивања и техничком изгледу, заостајале за најбољим страним листовима оног времена. Излазиле су једном седмично, суботом, на два листа, а годишња претплата износила је два талира. Претплата се обављала у окружним судовима и новине су одатле слате претплатницима
У славу великим прецима и у спомен побједе на Сувобору и Колубари, 10. децембра 2017. године организован је „Колубарски марш“, у организацији „Србског светионика“, удружења које памти и освјетљава стазе српске части и витештва.
Из Београда, Ужица, Пожеге, Лазаревца, Љига, Ниша, Ваљева, Панчева, Лесковца, Алексинца, Рашке, Крупња, Врања, Шида, Бијељине, Требиња, Прокупља, сабрало се око 150 поклоника и причесника српске витешке традиције.
Коста је био класични примјер образованости и префињености једног правог србског јунака. Увијек уљудан, праведан и поносит. Поријекло од вучитрнских Војиновића, старе србске властеле, дало му је генетски основ за све што је у животу сам створио.
– Височанство, ЗАШТО ДА НАМ ЕВРОПА КРОЈИ ДРЖАВУ?! KАД НЕКО НЕШТО ОД НАС ПРАВИ, СУТРА ЋЕ УЗЕТИ ЗА ПРАВО ДА ТО И РАСТУРИ. KАД ТИ НЕКО НЕШТО ДА, КАД-ТАД ЋЕ ТРАЖИТИ ДА МУ ТО ПЛАТИШ. и ТО СА КАМАТОМ НА ИНТЕРЕС!
Приликом изласка из аутобуса ученици су изразили своје задовољство, упркос умору који је био очигледан, а многи су најавили да ће и следеће године учествовати на новим маршевима на Цер, Колубару…
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…