Потпуковник Никола Калабић је био један од најбољих борбених команданата генерала Драже Михаиловића, али и један од најбољих говорника. У наставку преносимо његов антологијски говор, који је пролећа 1944. прештампавала четничка штампа:
Потпуковник Никола Калабић је био један од најбољих борбених команданата генерала Драже Михаиловића, али и један од најбољих говорника. У наставку преносимо његов антологијски говор, који је пролећа 1944. прештампавала четничка штампа:
Сећате ли нас се, Срби данашњи? Сећате ли се клања, стрељања, силовања, дављења? Сећате ли се дедова, кумова, бивших огњишта? Сећате ли се Албаније, Кајмакчалана, Јасеновца, Јадовна, Пага, Београда на крви, Херцеговине намучене, цркава попаљених, крстова истргнутих, ђака поубијаних? Сећате ли се било кога ко је за вас погинуо?
Ова два песника неговала су изражена славјанофилска и србофилска осећања, која су у потпуности утицала на њихове највише принципе и идеале, у складу са којима су на крају окончали своје кратке животе у борби против Турака 1876. године као добровољци у редовима српске војске.
Ученици Основне школе „Бубањски хероји“ из Ниша, које предводе професор историје Ђорђе Бојанић и вероучитељ ђакон Дејан Јовановић, снимили су врло занимљив документарни филм о грофу Сави Владиславићу, у оквиру међународног пројекта сарадње ОШ „Бубањски хероји“ из Ниша и руске школе „Центар Восхожденије“ из Шује.
Савети таквих, свакако нису добродошли Србији, суоченој са агресијом отетим делом своје територије , на којој су потом припадници шиптарске националне мањине прогласили своју наводну „државу“, супротно међународном праву и договореним одлукама ОUN, те СБ резолуцији 1244, пре него ли су каубоји зауздали ту светску организацију, и почели свој родео са слободним државама које су одбијале њихове штетне намере и захтеве.
У тим дневницима, према нашим информацијама, између осталог, налазе се подаци о злочинима које су починили комунисти: стрељањима, пљачкама, чак и случају спаљивања једног сеоског кнеза на Космету. Тражићемо да се ова документација уврсти у доказни материјал на суду – каже Александар Недић.
Хронични недостатак аргументације за русофобне ставове ЛСВ, политички лидер ове странке покушао је да надомести бапском причом из бунара породичног предања. Главни доказ „непочинства“ Црвене армије у Војводини, који је умео да наведе, је била бабина прича како јој је један руски војник украо кобасице. Седам и по деценија касније, Ненад Чанак је из бапске приче извео закључак да се под нацистичком окупацијом „бар знао неки ред“.
У понедељак, 23. априла, на Дан војске, у години када обележавамо стогодишњицу победе у Првом светском рату, Ваљево је освануло без комплекса касарни чувеног 17. пука. Нестало је 4.600 квадратних метара овог комплекса грађеног од 1885. године, смештеног на 2,4 хектара атрактивног простора. Уништена је најстарија српска касарна, артефакт српске историје и прошлости, спомен на некадашњу историјску, победоносну, херојску српску славу!
На данашњи дан, 12. априла 1993. године на узвишењима Заглавак и Столац одиграла се неравноправна битка са муслиманским побуњеницима,чије снаге су вишекратно надмашивале снаге Војске Републике Српске.
Ниједан град нема више права него Kраљево за подизање споменика Светом Сави на тргу који у нашем граду носи његово име, сматрају чланови удружења „Словенско друштво“, чија је иницијатива за подизање спомен знамења првом српском архиепископу.
Живимо у времену великих искушења и малених људи. Ову реченицу вјероватно би написао сваки идеалиста прошлих цивилизација. Српски народ је од када се памти ишао крсном стазом. Неслога и издаја најтеже су га рањавале, душу му тањиле, али је имао Богом вазда понеку миомирисну душу од подвига и витештва, да га исцјели, оснажи и обнови.
СЕЋАТЕ ЛИ СЕ „МАСАКРА“ 50 АЛБАНСКИХ СЕЉАКА У СЕЛУ РАЧАК НА КОСОВУ, КОЈИ ЈЕ ПОСЛУЖИО КАО ИЗГОВОР ЗА НАТО РАТ ПРОТИВ СРБИЈЕ!? …Кључна реченица из Гебелсовог едиторијала је била намерно пласирана лаж: […]
Крик убијаног, силованог и пљачканог народа морао се ипак чути, иако је режим покушавао да му својом прљавом руком зачепи уста, допуштајући само пригушени лелек, претварајући тај очајнички грцај у изопачени и понекад неразумљиви шапат.
И не заборавимо, све док имамо југословенску лаж у себи, не можемо да будемо довољно ефикасни против усташке (шиптарске, монтенегринске… и сваке друге) лажи.
Лаж се, наиме, као што знамо – побеђује само истином!
Коментари читалаца…