Сви утврђени докази показују да злочин који се збио на подручју Сребренице у јулу 1995. над припадницима 28. Дивизије тзв. АБиХ, није био резултат плана, организованог деловања српских институција војске и државе. Није утврђено постојање намере да се припадници 28. Дивизије тзв. АБиХ погубе само због тога што су били Бошњаци – муслимани.
Укупан број страдалих Срба у Подрињу и Бирчу од 1992- 1995. године износи 3287 жртава.
Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско.
Монах Јован, који је сада већ у позним годинама у разговору са новинаром Александром Рестаком, тврди да у једном делу документа стоје речи патријарха Павла у којима он упозорава на коначне дане света, барем онаквог каквог га познајемо.
Генерал-пуковник Леонид Ивашов, некадашњи начелник Главне Управе за међународну војну сарадњу министарства одбране Руске Федерације, у својој најновијој књизи «Изокренути свет. Тајне прошлости – загонетке оног што долази», објавио је поверљиве и строго чуване документе из архива министарства одбране Русије и КГБ СССР.
НИЈЕ ИМ ТО ПРВА ЗАБРАНА. РАНИЈЕ СУ МИ ПРЕТИЛИ ЛИНЧОМ ПЕТ ХИЉАДА МУСЛИМАНА, ХАПШЕЊЕМ И ЗАБРАНОМ ДА ПРЕЂЕМ ДРИНУ.
И ТАДА САМ ПОСТУПИЛА ПО ПРОЦЕНИ БОРАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СРЕБРЕНИЦЕ: ОДУСТАЛА САМ ДА ТОГА ДАНА ДОЂЕМ У ДОМ КУЛТУРЕ СРЕБРЕНИЦЕ. АЛИ НИСАМ ОДУСТАЛА ОД ИСТИНЕ. КЊИГА, КОЈА ЈЕ ОВОГ ПУТА НАЈАВЉЕНА ЗА ПРОМОЦИЈУ, ЗОВЕ СЕ „СРЕБРЕНИЦА – ЛАЖ И ПОДВАЛА СРБСКОМ НАРОДУ“, ЈЕСТЕ ЧЕТВРТА МОЈА КЊИГА ИСТИНЕ О ФЕНОМЕНУ СРЕБРЕНИЦЕ, КОЈА СЕ ВЕЋ ГОДИНУ ДАНА НАЛАЗИ У ГРАДСКОЈ СРЕБРЕНИЧКОЈ БИБЛИОТЕЦИ И У МНОГИМ ПОРОДИЦАМА ПОДРИЊА.
ЈАДОВНО је докуметарни филм редитеља Милорада Бајића који би требао да уђе у образовне планове и приказује се на часовима историје свуда у свету. Количина зла које су хрватске усташе учиниле србском народу је неописива и самим тим не смемо то да заборавимо, да се нама опет, али и никоме другом на свету не би догодило такво зло.
И, Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога народа и земље своје.
У овом истраживању „Срна“ се користила директним изјавама силованих Српкиња које су оне дале правосудним органима Србије. Користила је и материјале из архиве српског Тужилаштва за ратне злочине. Aгенција се служила и подацима некадашњег Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човјечности, те подацима Гинеколошко-акушерске клинике (ГAК) у Вишеградској улици, у Београду, гдје су примане силоване Српкиње ради прекида трудноће. „Срна“ у наставцима преноси директне исказе неких од силованих Српкиња (наводећи само њихове иницијале – да не би био нарушен интегритет жртава), али и исказе других затворених Српкиња, свједока злостављања.
У емисији је приказан снимак промоције у УКС од 23.јуна 2017. на којој су говорили: Драгослав Бокан, Момир Лазић (издавач часописа) и Биљана Ђоровић.
Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук.
Одлуком Међународне организације рада (ИЛО), Хрватска нема обавезу да исплати више од милијарду евра дуга на име неисплаћених пензија за око 40.000 Срба некадашње Републике Српске Крајине (РСК).
Почетком рата, 1991, у Хрватској је дошло до обуставе исплате пензија у многим ратом захваћеним деловима ове државе, а та пракса је трајала све до 1998. године.
Напад на Миљевачки плато је злочиначка акција хрватске војске током рата у Хрватској 1991-1995 на подручју српског села Миљевци у околини Дрниша. Акција је извршена 21. јуна 1992. године и то је први напад војних снага Републике Хрватске на Републику Српску Крајину, након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Под појмом „купрешко ратиште“ мисли се на борбе вођене на Купрешкој висоравни и њеним ободним дијеловима, од падина Великог Виторога, Хрбљина и Малована, преко Рилића, Равног, Паклина, Вуковска, Мрачаја, Стожера, Мале и Велике Шуљаге, Купреса и Велике Плазенице, до Јаворка, Купрешке ријеке и Чучковина. У списку се налазе и сви борци који су погинули у повлачењу ВРС са Купрешке висоравни.
„Куриозитет је да је садашњи председник Репубилке Србије а ондашњи премијер у договору са Хашимом Тачијем отварао објекте у српским срединама које је изградила сепаратистичка власт у Приштини, представљајући грађанима Србије да је то учинак његове Владе“.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…