Наравно, сада већ постаје јасније, зашто је „азилантски проблем“ у Србији у последњих пар година толико видљив и све више „болан“ за наше грађане- Једноставно Србија је постала једна од ободних „азилантских депонија“ Евроуније…
Због хапшења и подизања оптужница против тројице Срба команданта Власеничке бригаде Војске Републике Српске Миле Косорића и његових сабораца Раде Гарића и Момчила Тешића, као и осталих часних бораца осумњичених за ратни злочин, у Власеници је одржан скуп и шетња подршке. Са скупа је послана јединствена порука: свим борцима оптуженим пред Тужилаштвом БиХ за наводне ратне злочине и њиховим породицама, пружићемо подршку и борити се за правду.
Србија у целој својој историји никада није била члан ниједног војног савеза, не треба да се плаши НАТО, али треба трезвено да га узме као претњу, речено је на трибини „Треба ли Србија да се боји НАТО са којим све више сарађује“.
Ако не желимо да Ваш и случај породице Тркуља, односно отимање србске деце, постане наша свакодневица, треба да сви којима је стало до своје деце помогну борбу коју сте започели, борбу за србску породицу и истинска људска права. Немамо другог избора, него да се отворено супротставимо евроунијатском злу које нам уништава породице. Појединачно смо немоћни да заштитимо своју породицу, али сабрани можемо много. Ово је борба потлачених, жељних слободе и правде.
Гост: Доктор техничких наука, еколог и публициста Мирјана Анђелковић Лукић.
Телефонско укључење: Проф. др Владимир Димитријевић.
Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе.
Требало би, дакле, избећи да се о Косову одлучује сада, јер САД и НАТО још имају претежан утицај на Балкану, и замрзнути конфликт, као на Кипру, до стварања услова да преговори буду вођени под равноправним условима. У међувремену, дословно све ресурсе Србије треба употребити да би се сачувала безбедност Срба на Косову и Метохији, каже у интервјуу за Искру професор Милош Ковић
Чланови Удружења породица убијених и киднапованих на Косову и Метохији симболично су, „у име свих српских мајки, сестара и супруга забрађених у црне мараме, чији су најмилији остали на стратиштима од Словеније до Кошара“, осудили Хашки трибунал „на доживотну робију и вечни срам, јер није казнио оне који су починили злочине над Србима“.
Директор Документационо – информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац поручио је да Загреб, који је недавно подигао кривичне пријаве против групе српских генерала због гранатирања Банских двора 1991. године, заборавља да су хрватски пилоти убијали српску дјецу и старце у избјегличким колонама у БиХ
„У БиХ је према документацији Комитета за прикупљање података о злочинима против човјечности и међународног права евидентирано 536 логора у којим је било затворено више десетина хиљада људи српске националности. Број убијених се никада неће сазнати. У тим мучилиштима је на разним дужностима и пословима било ангажовано не мање од 5.000, без изузетка, злочинаца“, рекао је Иванишевић у писаној изјави за „Вечерње новости“.
Тако је филм аутора Милана Петковића, „Нијеми крик “ који је РТРС радио са Удружењем жена жртава рата Републике Српске на овом фестивалу добио специјалну награду за допринос филмској умјетности.
Сваки човек носи своје бреме. Неки су носиоци доброг а неки злог бремена. Свако ће примити плату од онога чије је бреме носио. Умножавање носилаца зла не значи и пораст силе зла. Сила добра увек је јача од силе зла без обзира на број обманутих носилаца зла.
Одбијам свет у коме свако зло постаје легитимно само зато што је неко одштампао папир са решењем и на њега спустио печат државне институције.
У Србији, држави сваковрсног дисконтинуитета, подаништво, полтронство, често и бешчашће, трајни су феномени. Мењају се вође, системи и идеологије, мењају се границе државе, мењају се механизми пропаганде, контроле и репресије, слаби или јача утицај спољних центара моћи. Све се мења, само механизам власти који почива на удвориштву остаје исти и увек са истим, погубним последицама по судбину државе и њене будућности.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…