Ако је радикално, вољети нашу Републику СРПСКУ, нашу Србију и велику и моћну Русију и борити се за њихову слободу и суверенитет онда ми јесмо РАДИКАЛНИ. За разлику од тебе, наше удружење није издајничко легло – већ вучија дружина а чланови удружења не признају Бакира за за свог шефа и налогодавца и док смо живи нећемо прихватити УНИТАРНУ БиХ.
Трибина ће се одржати у петак 23. марта 2018. године у 19 часова у Сомбору у Српској читаоници „Лаза Костић” у великој сали.
Процес предаје Косова може неповратно да утиче на руско-српске односе. Следствено, једино што сада треба да се уради је раскидање свих Бриселских споразума, повратак на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и проналажење начина на који ће се регулисати односи са Албанцима, а који ће у потпуности да буде у складу са законским и уставним поретком Републике Србије.
Ако истински желимо да се ослободимо, немојмо наседати на манихејске идеологеме које нам намећу наши колонизатрори: левица-десница, прогресивно-реакционарно, партизанско-четничко, европско-балканско, југословенско-српско… Свака идеологија која тежи да нас одбрани од распарчавања државе и од рада у пеленама је добра. И свака идеологија која нам поручује да свођење Срба на немачке или британске слуге није „ништа страшно” јесте зло.
За њих је ово сад или никад тренутак. Управо смо ушли у одлучујућу годину. Они ће употребити сваки трик у свом оперативном приручнику.
Да ли ће српски народ имати снаге да издржи и преживи пажњу коју ће му они неминовно посветити?
Влади је дакле сметало да „поклања“ породиљама и родитељима „незарађени новац“. Чак је ишла тако далеко да упозори на „трудничку мафију“. Истовремено јој није сметало да поклања незарађени новац организаторима геј парада, нити је истраживала постоји ли ту нека мафија, нити јој је сметало што примењује такав двоструки аршин. Системско осуђивање родитељства и промоција хомосексуализма у народу који умире од беле куге може се подвести под дефиницију геноцида из конвенције УН: „мере усмерене на спречавање рађања у оквиру групе“.
У удружењу Србски културни центар „Ћирилица“ Београд овог четвртка, 22.марта 2018.године у 19 часова, гост је наш познати српски историчар Јован Пејин који ће представити своју нову књигу „У цара Тројана Козије уши“ (истина не може да се закопа свети Алојзије или свети Крампус). О књизи говоре публициста Радивој Дабић и етнолог Драгомир Антонић.
Адреса „Ћирилице“ је Скерлићева 12.
Пазите, Повеља Уједињених нација која је итекако на сцени јасно говори шта су међудржавне границе, шта су државе, шта следује те државе, како се чува мир и безбедност у свету и регулише свеукупне политичке односе на тој међународној сцени. Ми смо потписници тога. И ко је сад тај у овој држави ко може да погази чак, пазите, и Повељу Уједињених нација?
Недопустиво је да се у граду који је одувек баштинио слободарску и државотворну идеју одржава утакмица која се директно коси са уставним поретком Републике Србије и вређа достојанство свих њених грађана.
Сматрамо да је неприхватљиво да наша репрезентација одустане од интонирања своје химне и истицања српских државних симбола како на тај начин не бисмо увредили приштинску сепаратистичку творевину.
Био је то дан када се слави спомен на упокојење србског златоустог светог Николаја Жичког, 18. март 2004. године. Дан када су шиптари уз помоћ Запада дивљали по Косову и Метохији, палећи наше светиње и села, убијаjући и протерујући Србе, односно 14 дана од паљења Хиландара.
И, како се одоздо, тихо, шапатом скоро, чује „Оче наш који си на небесима“…
И, како тај шапат лебди над језером, док се вода склапа над Ваљевском Грачаницом, и она тоне у дубине, шапат мио и тих и страшан у исто време.
И молитва и тешка опомена.
У Србији свом жестином траје егзодус најбољих и најстручнијих, одлазе и млади и стари у бели свет, хара бела куга, изумирање… Четвртина Србије гладује, а Вођа не да новац за народне кухиње. Дрско, мафијашки, грађане тероришу зеленашко банкарски лоби и приватни извршитељи док полуприучена примитивна екс-радикалка у фотељи гувернера Народне банке Србије, на шминку и фризуру месечно троши око 1.000 евра, и то од плате која износи преко 6.000 хиљада евра, плус друге принадлежности са којима је годишње „тешка“ око 120 хиљада евра (што потврђују и запослени у овој установи).
Јуче се, на сајту Рукометног савеза Србије, појавила вест под насловом „Без националних симбола у Крагујевцу“, која је изазвала бурне реакције незадовољства на друштвеним мрежама. У вести је јасно наведено да је на захтев Рукометног савеза Србије Европска рукометна Федерација донела одлуку да се утакмице одиграју без националних симбола, химне и заставе земаља које учествују. Рукометни савез Србије је уместо да одбије, пристао да његове екипе играју на омладинском турниру у коме учествује и екипа шиптарске самопроглашене парадржаве. Ово је велико национално понижење на дан годишњице злочиначке НАТО агресије над Србима и Србијом, бомбардовања Србије због отимања србског Косова и Метохије…
Након 19 година од агресије на СР Југославију и окупације Косова и Метохије од стране НАТО пакта, САД без имало срама нуде „косовски пакет“, којим би власт у Србији легализовала последице агресије, признала лажну државу Косово и одрекла се духовног средишта и бића српског народа за сва времена.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…