ЈАДОВНО је докуметарни филм редитеља Милорада Бајића који би требао да уђе у образовне планове и приказује се на часовима историје свуда у свету. Количина зла које су хрватске усташе учиниле србском народу је неописива и самим тим не смемо то да заборавимо, да се нама опет, али и никоме другом на свету не би догодило такво зло.
Присуство предсједника Српске из једног политичког блока, раме уз раме са предсједавајућим Предсједништва БиХ из супротстављеног страначког савеза, забило је колац у срце свим онима који су нам ограничавали или чак бранили право да се сјећамо 40.000 људи, углавном Срба, које су Павелићеви сљедбеници мучки побили за 132 дана.
И, Боже мој велики и силни и недостижни, дај ми језик, дај ми крупне и големе ријечи, које душмани не разумију, а народ разумије, да се исплачем и изјадикујем над црним удесом свога народа и земље своје.
Званичне демографске податке не можете да добијете ни у Институту за јавно здравље РС „Милан Јовановић Батут“ ни од Републичког завода за статистику, него од Одбора за демографију Народне скупштине Србије које ја користим. Кад су у питању малигнитети, обраћам се Међународној агенцији за проучавање рака из Лиона од које добијам много бољих податке него из „Батута“. Јер, овом Институту се више и не достављају релевантни подаци, пошто данас у здравству постоје два паралелна система, приватно и државно здравство и велика сива економија.
Усташки покољ, 01. јула 1941. над становништвом села Доња Суваја, смјештеном између Срба и Доњег Лапца (данашња Хрватска), представља најмасовнији усташки злочин над становништвом котара Доњи Лапац прије устанка српског народа у борби за опстанак.
„Кад ви погледате после свега, народ га обожава. Људи су гледали њега уживо, тамо, кад се гинуло, кад им је било тешко… Једна жена која је изгубила у рату три сина, кад је примала орден од Додика она му каже – Немојте мени, дајте за одбрану Ратка Младића, ја дајем целу пензију за тог човека. То кад човек чује не треба вам друго признање…“
За само 132 дана, на најсвирепији начин убијено је 38 хиљада Срба, двије хиљаде Јевреја и бројни други идеолошки противници НДХ. Њихова тијела бачена су у 32 јаме широм комплекса Госпић-Јадовно-Паг, чија је локација и данас непозната, због чега остаци ни из једне нису ексхумирани, а жртве достојно сахрањене. Њиховим сјенама данас су се поклонили потомци и бројни присутни, међу којима и високи званичници Српске.
Нема ко није некад опсовао Вучића или Стефановића у дописивању, рачунајући ту и њихове напредњаке. Ништа то није страшно док се не појави неки, „комшија потказивач“. Док једном не дођу и по мене али тада више неће бити никога да се буни.
Репортер N1 јавља из Оточца да од постављања спомен плоче Францетићу највероватније неће бити ништа, иако је било планирано за данас. Незванично се сазнаје да је полиција табле одузела још у петак.
Сувласник куће на којој је табла требало да буде постављена одустао је од тога јер је то противзаконито, а он каже да не жели да крши закон.
Како Политика незванично сазнаје из кругова упућених у рад Специјалног суда, на листи главног тужиоца неће бити Рамуш Харадинај, али би се на листи могао наћи Хашим Тачи. Истовремено, као могући осумњичени помиње се брат Рамуша Харадинаја, Даут Харадинај, као и Фатмир Љимај. Такође и Кадри Весељи један је од оних које ће теретити тужилаштво, а помиње се и Азем Суља, ујак хашима Тачија.
Вест да је емигрантска (усташка) Хрватска академија знаноси и умјетности у дијаспори са седиштем у Базелу наумила да 1. јула у Оточцу постави спомен-плочу Јури Францетићу, усташком пуковнику и једном од најзлогласнијих хрватских ратних злочинаца, изазвала је огорчење и револт и међу црногорским антифашистима јер су и црногорски партизани добро запамтили злотворства Францетићеве Црне легије.
Александар Вучић је својој нацији пре пар година јавно исповедио своје расположење према протестантизму, а пред ступање на дужност председника Р. Србије прогласио је Немце „домаћинима“ у Србији. Поштујемо ми лутеране, али много више поштујемо истину. Мартин Лутер је Србе сматрао „најгорим од свих могућих народа“ и „лоповима“. Не знајући то, Срби у Немачкој су прихватили лутерову реформацију. Пола миленијума су њихово име, језик, писмо и култура прогањани, тако да су одавно постали мањина у сопственом завичају и нестају. Зар да и ми у Србији поновимо исто?
Република Српска и њен опстанак доводе се у питање, не толико због непријатељских потеза колико због наших, српских представника у заједничким институцијама Босне и Херцеговине, којима је лични интерес изнад свега, каректерисан мегаломанијом и бахатошћу, наводи се у саопштењу удружења „Част Отаџбине“
2010. године када је у Вуковару дошло до сусрета председника Хрватске Иве Јосиповића и председника Србије Бориса Тадића, ово удружење је двојици председника представило проблеме са којима се сусреће. Али нажалост није се ништа урадило да се помогне људима који су изгубили своје најмилије. Вероватно зато да се не би открио ланац командовања, а тиме и доказало етничко чишћење Срба у Вуковару, које су починили хрватске цивилне, полицијске и паравојне снаге.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…