Не сумњам да сте спавали мирно, сном праведника, јер оно чему сте посвећени и рукоположени чините без грешке- цар је го али сте ту да сатрете сваког ко се усуди да то каже, док је све остало тек колатерална штета коју чаушки збрајате у статистику, забрављену у фиоке и хумке.
Дечји логори, логори смрти за српску децу у Независној Држави Хрватској јесу најмонструознија места за уништавање младости и будућности једног народа. И сви концентрациони логори у НДХ. Они ни по чему не заостају по ужасима које је јеврејски народ претрпео у нацистичкој Немачкој широм Европе у току Другог светског рата. Холокауст је страшна реч од којег сваког Србина подиђе језа! Ми, Срби смо то увек и одувек разумели, јер знамо кроз векове шта је геноцид и онда, када се цео свет уроти против вас. То се српском народу десило и 1999, у новијој, глобалистичкој историји.
Адвокат двојице 18-годишњака из Србије, Лефтерис Јанатос, оценио је ту оптужбу као „најтежу, али очекивану“, мада „има потпуно поверење да ће грчки суд оптужницу (против њих) преиначити од убиства с предумишљајем у наношење смртоносних повреда, и да ће суђење бити праведно“. Та друга оптужба – за наношење смртоносних повреда, обично у Грчкој доноси затворску казну уз превремено пуштање на слободу после четири до пет година затвора, док већина осуђених за убиство с предумишљајем, доживотно остаје у затвору.
Живим зидом патриоте су браниле претходно постављен српски зид плача „Сребреница“, на коме су била исписана имена страдалих од руку дивљачких хорди Насера Орића.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„Завештање“, документарно остварење Ивана Јовића, које чине сведочанстава људи који су преживели геноцид у Независној Држави Хрватској, после београдске и бањалучке пројекције приказан је у три града у Хрватској. Филм је имао и прво фестивалско приказивање као посебан гост Међународног филмског фестивала у Москви.
Предсједник Одбора за тражење заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Марко Грабовац сматра да, због сталног притиска међународних фактора, још није испоштован закључак бивше Комисије за Сребреницу да се настави са истраживањем страдања Срба у Сребреници.
Прострујала је вест о педесетак Срба који су положили заклетву фамозној „републици Косово“, творевини изграђеној на крви њиховог народа. Ипак, понешто је остало недоречено. Одакле тамо високи функционери Српске напредне странке?
Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско.
Ниси се уплашио краја, није га било, смрт је тог проклетог дана била презаузета, дуго се чекало на њу у српским селима више Сребренице…
Против Главаша је у току обнављање кривичног поступка након што је Врховни суд укинуо првостепену пресуду за кривично дело за које се терети. Главашу се суди у случајевима ратних злочина „Гаража“ и „Селотејп“. Предлог за укидање имунитета Главашу прихваћен је једногласно и без расправе.
Програм ће почети парастосом убијеним и погинулим Србима из Подриња на градском гробљу у овом мјесту. Том приликом биће прислужене свијеће за покој душа 3.267 погинулих из регије Бирач, од којих је 2.428 настрадало у средњем Подрињу, а остали на другим ратиштима и дијеловима БиХ. Обиљежавање страдања посвећено је свим српским жртвама из овог краја, а организује се поводом 25 година страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца.
Веле да на Велебиту постоје тридесет и две јаме које су 1941. године гутале Србе. Када неко помене јаму, а никада нисте видели ни једну, немате ни представу шта је то. Првог јула ове године, учествовао сам на ходочашћу на Јадовно и први пут се сусрео са јамом. Била је то Шаранова јама, а потом и јама под Гргиним Бријегом…
„Молимо удружења породица жртава из Републике Српске да нам доставе слике Срба убијених у Братунцу, Кравицама и Сребреници, како бисмо урадили `Српски зид плача-Сребреница“, саопштено је из тог Удружења.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…