Навршавају се 22 године од егзодуса српског народа из Републике Српске Крајине. Дани када је из Хрватске протјерано више од 220.000 Срба, а неколико хиљада убијено и нестало, сваке године у српској јавности буде болна сјећања на напуштање огњишта, патњу и страдање.
О покушајима Хрватске да прикрије злочине које су њени војници починили над Србима у БиХ за време „Олује“ и у каснијим акцијама „Јужни потез“ и „Маестрал“, најбоље сведочи признање пензионисаног хрватског генерала Љубе Ћесића Ројса. Гостујући у једној телевизијској емисији, он је у новембру прошле године признао да је лично, поступајући по наређењу некадашњег министра унутрашњих послова Гојка Шушка, запалио на десетине хиљада докумената који се односе на акције хрватске војске у западном делу БиХ.
Документ је наредба Службе безбедности у Словенији из 1943. године, а добили су га „добротом“ једног словеначког историчара.
Ексклузивно објављујемо депешу Викиликса из које се види да је Ватикан (по сопственом признању!) фактички признао Косово као независну државу! Ватикан је још пожелео Косову и успешну изградњу нове нације! За Ватикан је Косово бивша српска покрајина! Ватикан је рекао да је косовска независност процес који се не може оспорити и вратити назад! Ватикан је рекао и да не искључује формално признање Косова у будућности!
Лета 1941. године, а највише у данима око Огњене Марије, коју Српска православна црква помиње и слави данас, усташе су побиле више од 1.600 Срба Ливањског поља. Велики број њих су живи бачени у јаме Динаре, Голије, Старетине, Тушнице, Камешнице да тамо умиру данима, а тих дана заувек су нестале целе српске породице и потпуно затрвена српска села. Након педесет година, 1991. године, потомци су извадили мошти страдалника из већине јама и сахранили их у Спомен-капели саграђеној у порти ливањске православне цркве, али су само годину дана касније оскрнављене, а православна црква запаљена. Епархија бихаћко-петровачка, Парохија ливањска и потомци страдалника обновили су Спомен-капелу и поново у крипту положили мошти мученика.
У нападу муслиманских формација на Трново у јулу 1992. године на велики православни празник Огњену Марију међу убијеним цивилима скоро половина су биле жене – 48, те четворо дјеце, од којих је најмлађи Милун Тешановић имао само 15 мјесеци. Тијела њих 11 још нису пронађена.
– У Сребреници се није десио геноцид већ страшни злочин, међутим западне силе предвођене Америком, не желе да се открије цела истина – тврди угледни исламски теолог и филозоф шеих Имран Назар Хосеин.
Симовић је био власник огромног богатства, које одмах после његовог стрељања, новоустановљени мрачни комунистички систем конфисковао. Био крив што је био родољуб, добротвор, а највећа кривица је деценијама стицано богатство Симовића. Монтираним суђењем, војни суд у Ваљеву, фебруара 1945. без јавне расправе, присуства јавности, без поштовања судске процедуре, где ниједна тачка оптужбе против овог српског индустријалца није доказана…” (опаки и зли) пресудили су Симовићу.
Lovefest се одржава од 3. до 5. августа 2017.
4. август је дан када је пала Српска Крајина, док је 5. август на иницијативу Влада Србије и Републике Српске проглашен Даном жалости у знак сјећања на страдање и прогон Срба у злочиначкој акцији “Олуја“, а одлуку су подржале Српска Православна Црква и све државне институције.
Све што за почетак треба знати о Алојзију Степинцу и зашто он не треба да буде ни мученик, ни светац, можете чути и видети у интервјуу са Владимиром Димитријевићем који је дао за Фонд стратешке културе. Они су са својим аутором Димитријевић дотакли и питања Ватикана, НДХ, екуменизма, положајем данашњих Срба у Хрватској…
Упекла звезда овог 23. јула, баш као и ономад ’99. над…
Пржи ли и над митом?! Топе ли се воштанице? Падају ли ко жито кад тело падне преко њега па га повије, а оно се крваво усправи и завапи…
Зоран Миливојевић: Мора се трагати за узроцима а не за последицама насиља које потреса Србију (видео)
У јесен 1986. Покрајински секретаријат за здравље и социјалну политику САП Косова организовано је приступио УНИШТАВАЊУ огромног архива у вези са прихватањем и тзв. „интеграцијом“ емиграната из НСР Албаније. (!) Поједине делове овог архива сачували су од претварања у „секундарне сировине“ и пепео неки од оних људи чији су се потписи, непуне две године касније, нашли на Петицији 50.509 Срба и Црногораца с Косова која је достављена Скупштинама Србије и СФРЈ (о зулумима, прогонима, убиствима и сл. које су над њима чинили Албанци).
Ето, моје сећање није више само моје. Поделио сам га са Вама, пре свега што су сведочење потпуковника Летиерија, и изводи из дневника Ђанлуке Данизеа, пробудили у мени мисао да би свакако требало проверити колико сличних случајева “падања” пројектила у изворе питке воде је било у Србији?! И то не скривати од јавности.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…