Данас, тих девет руку, тих девет српских гласова за Харадинаја, као девет ножева забило се у Симонидине ископане очи, у Богородицу Љевишку, у Лазареву клетву, у Смрт мајке Југовића… И не знам да ли је то иронија историје, или нам Господ поручује да нам у недељу ујутро није место у кафићу или кладионици, већ у цркви и на литургији, али и тих Југовића било је девет. Некада. Данас Косово нема девет Југовића, али има девет никоговића.









Коментари читалаца…