Зли језици би рекли да је управо то Запад и хтео да постигне на Балкану. Суздржанији би рекли да их једноставно није било брига, и да је данашња ситуација у БиХ и на КиМ у већој мери последица јавашлука и неспособности међународних институција, него зле намере и плана. Оно што је сигурно, јесте да је оно што је Запад све ове године и деценије тамо радио нема никакве везе са — правдом.
Први предсједник Републике Српске Радован Караџић у другостепеном поступку пред Међународним резидуалним механизмом за кривичне судове у Хагу осуђен је на казну доживотног затвора.
Занимљиво је ово окривљавање Срба на масакр на Новом Зеланду. Повод таквим оптужбама је околност да је убица имао на оружју исписана имена (и српских) историјских личности и зато што је, наводно, слушао српске песме. Међутим како је Скај њуз објавио а пренели и други медији, Брентон Тарант (тако се убица звао) је слушао The British Grenadiers
ГЛАСНИК КиМ број 180, 29. март 2004. године
Информативна служба Епархије рашко-призренске урадила је комплетну хронолошку реконструкцију збивања на Косову и Метохији у периоду од 15-20 марта 2004. године -„Трагична слика људског безумља“
Пре 15 година на Косову и Метохији је извршен страховит злочин над српством. Пребијани и убијани су Срби, паљене су наше куће, рушени наши манастири, миниране наше цркве, кидани наши крстови.
Чудно је да се овакве ствари дешавају баш у врло критичним тренуцима за нашу земљу. Што би се рекло у одлучујућим, бар што се тиче Косова и Метохије, наше јужне покрајине. Ма колико све набројано деловало као појединачна ситница и пука случајност, у оваквим случајевима ништа није случајно. Посебно када је реч о програмираним и искоришћеним ликовима попут овог најновијег “манџуријског кандидата”, који је уједно и све и ништа, и комуниста и анархиста и десничар (никакве везе с везом нема) и расиста и екофашиста и антирасиста…
На Фејсбуку се појавио видео снимак коментара о једној „необичној“ књизи ЗА ДЕЦУ. Наиме, Лада Буњац, мајка троје деце, филолог говори о садржају књиге. Она каже да је ишла да својој ћерки купи поклон, наравно књигу јер је „књига најбољи човеков пријатељ“. Одабрала је „шаљиву“ књигу, са пуно цртежа, дечијих… Књига носи наслов „МОЈ УРНЕБЕСНИ ПРИРУЧНИК о ДЕЧАЦИМА и ДЕВОЈЧИЦАМА (крај једне велике мистерије)“.
У Хагу није било ни званичне објаве да је Милошевић невин, ни конференције за новинаре тим поводом. Једини коме треба да захвалимо за то „откриће“ је предани истраживач и новинар, Енди Вилкоксон, који је на хашки закључак о непостојању Милошевићеве кривице наишао током пажљивог читања пресуде Караџићу.
Хајнрих Бенхаус, главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате.
Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10%
Бити Србин је узвишено!Не може свака беда и сваки јад себе да назива Србином. Уз титулу иду опасности и обавезе.
На трибини одржаној 1. марта у музеју аутомобила, у организацији Друштва Српских Домаћина , под називом „Куда иде српска породица“ окупљенима су се обратили др Миша Ђурковић директор института за Европске студије, др Зоран Миливојевић психотерапеут и др Милош Станковић са правог факултета у Београду.
Слично ни Брисел Србији није дао коначну листу услова за улазак у ЕУ, већ само мапу пута, без уцртаних свих корака, да би их могли додавати успут по својој вољи и потребама.Када смо код дискриминације, то је само изговор, јер је већ планирана а потом се и врши дискриминација већинске популације, која њиховим деловањем више неће бити већинска, свакако не у мери како је била иницијално.
„Судија Флиге је био тај који је изразио супротна мишљења током контроверзних суђења Међународног кривичног суда за бившу Југославију (ИЦТИ). Он је у више наврата одбијао да призна геноцид над босанским муслиманима од стране српских снага у Сребреници, те је био уклоњен из низа поступака.“
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…