Ето зато смо ту гдје смо; зато наше државе, те наша визија будућности и заједништва, изгледају данас као најгора примитивна и кукавичка представа у богатој историји народа. Зато и ми сами представљамо само блиједу сјену борбе и успијеха некад великог европског народа, док их тумачимо као случајне и претварамо у чисте промашаје.
– У Сребреници се није десио геноцид већ страшни злочин, међутим западне силе предвођене Америком, не желе да се открије цела истина – тврди угледни исламски теолог и филозоф шеих Имран Назар Хосеин.
Глад фармацеутских корпорација за профитом и корумпираних политичара за лаком зарадом заједно са мистеријом непознатог „нултог пацијента“ (изазивача епидемије) остаје као опомена. У окупираној Србији постоје сви услови за репризу „вариоле вере“ и то не у филмској верзији. Фармацеутској мафији је преостало само да вакцинише и уредно „заштити“ неког новог Ибрахима Хотија, насумично пробраног из све бројнијег мигрантског корпуса.
Заиста, доневши закључак о томе да генерал Младић „може да се не врати у Хаг“, судије Претресног већа нису узеле у обзир гаранције које је дала Руска Федерација да ће генерал бити враћен у Хаг по првом захтеву трибунала. Судије не само да су игнорисале гаранције Русије, него су то урадиле демонстративно. И то није први пут. Раније су исто тако демонстративно судије МТБЈ игнорисали гаранције које је дала Русија у предмету Слободана Милошевића, у фебруару 2006. године…
Све што за почетак треба знати о Алојзију Степинцу и зашто он не треба да буде ни мученик, ни светац, можете чути и видети у интервјуу са Владимиром Димитријевићем који је дао за Фонд стратешке културе. Они су са својим аутором Димитријевић дотакли и питања Ватикана, НДХ, екуменизма, положајем данашњих Срба у Хрватској…
Емисија „Инфоратници против НСП“
Гости: Миодраг Зарковић и Горан Лучић
Аутор и водитељ: Биљана Ђоровић
Дечји логори, логори смрти за српску децу у Независној Држави Хрватској јесу најмонструознија места за уништавање младости и будућности једног народа. И сви концентрациони логори у НДХ. Они ни по чему не заостају по ужасима које је јеврејски народ претрпео у нацистичкој Немачкој широм Европе у току Другог светског рата. Холокауст је страшна реч од којег сваког Србина подиђе језа! Ми, Срби смо то увек и одувек разумели, јер знамо кроз векове шта је геноцид и онда, када се цео свет уроти против вас. То се српском народу десило и 1999, у новијој, глобалистичкој историји.
Изгледа да је сцена за геноцид била постављена прије него што је рат и почео. Када је послије рата установљено да је број жртава неупоредиво мањи и реципрочан, Хаг је нашао рјешење у промијени дефиниције геноцида и додао категорију „удружени злочиначки подухват“ која је ранија коришћена једино у суђењу мафији. На основу погрешних премиса било је могуће извести конклузију да је сваки Србин геноцидан. Било је довољно и да се само у једном случају пресуди геноцид, па да исту квалификацију преузме и Међународни суд правде и да за геноцид буде оптужена држава Србија.
Ако су претходна разматрања утемељена, у вези са пресудама МКТБЈ за Сребреницу то носи бар следеће импликације. Ретроспективно, тимови одбране свих оптуженика правоснажно осуђених за геноцид или у очекивању такве правоснажне пресуде (предмет Караџић) без одлагања треба да захтевају ревизију стандарда доказивања по тачки која се односи на геноцид, у складу са применом строжијег и прикладнијег критеријума, који је артикулисао МСП. Проспективно, тим одбране Младића, коме пресуде још није изречена, мора унапред захтевати то исто.
Имали смо већ довољно искуства са „братством и јединством“ заснованом на прећуткивању истине, и знамо како се то завршило. Једноставно са лажима не може да буде помирења. А ни са онима који их свесно сеју.
Живим зидом патриоте су браниле претходно постављен српски зид плача „Сребреница“, на коме су била исписана имена страдалих од руку дивљачких хорди Насера Орића.
Насупрот хибридном креирању догађаја који се у том оквиру и тим квалификацијама никада није догодио, насупрот инсистирању стварања медијске илузије да су Срби агресори који су починили најтежи злочин након Другог св. рата, насупрот инсистирању стварања аутошовинистичке платформе где једино Срби сносе кривичну одговорност, политичку и архе – кривицу за службену лаж политичко-либералне Западне олигархије, стоји – истина. У то име, на помен злочина у Сребреници, једино логично питање је: О којој је Сребреници реч? Сребреница може бити једино метафора за злочине над Србима, и метафора за геноцид над истином.
„СРЕБРЕНИЦУ“ као „чувени догађај“ и пример некоректног и „спакованог извештавања по мери налогодавца“, као пример ЛАЖИ као повода за промену западног размишљања о Србима – објашњава и Ноам Чомски…
ОНИ КОЈИ ОВО СВЕ РАДЕ (И БОГА СЕ НЕ БОЈЕ) ТРЕБА ДА СЕ СЕТЕ СРБСКЕ НАРОДНЕ – ДА ЈЕ БОЖИЈА ПОСЛЕДЊА, А ТАМО ИМАМО МНОГО НАШИХ МОЛИТВЕНИКА, СВЕТИХ СРБА!
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…