Време истине, најзад захтева да се преиспитају неке упорне лажи, те тако и прича о великој француској „помоћи“ која је само била трговина, и то под француским условима, а не никаква савезничка помоћ…
*Видео о стравичним злочинима Аустро-угарске војске над Србима
*На крају борби, Срби су открили доказе о страшним злочинима у градовима и селима, која је аустроугарска војска окупирала. Стотине мушкараца је насумично убијено, а многе жене и деца су најпре силовани, пре него што су убијани. Многе злочине су чинили други Јужни Словени (Хрвати и Босански муслимани), служећи у аустроугарској војсци.
Покушаји Трибунала да прикривено припише кривицу за одређене злочине народима, владама и државама у целини изазивају тензије и узајамно неповерење на територији бивше Југославије, реанимирају дугогодишње проблеме и међуетничке противречности у региону, додала је она.
Према процени делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Версају, ратна штета Србије износила је од 10 милијарди златних франака! Србија је у рату изгубила 62 одсто мушког радног становништва (53 одсто погинулих и 9 одсто трајних инвалида) између 18 и 55 година.
Први светски рат је изазвао Едвард VII, он је резултат његове геополитике, његове дипломатије, његових агената, и његовог система савеза. Клаузула у Версајском уговору прецизирала је да Немачка сноси кривицу за цео светски рат, што је потпуни апсурд. Светски рат је изазвао Едвард VII, као што смо видели. Разбијање Версајског система стога мора да обухвати ревизију уговора и да апострофира британску кривицу.
Последњих десетaк и више годинa Србијa је испоручилa (под фирмом ‘врaћaњa’) Хрвaтској бројнa културноисторијскa добрa, укључујући и онa из тaмошњих српских цркaвa којa су, пред рaзулaреним фaнaтицимa, преживели Срби успели дa спaсу уништењa тaко што су их, често ризикујући сопствени живот, понели сa собом у избеглиштво.
Нису припадници ЈНА из Карловца кренули у Крајину на излет у природу, већ у рат који им је наметнут, а новинар то некако олако прескаче, или можда смета и само потсећање да су Крајишници као резервисти ЈНА бранили своју Отаџбину, а не били некаква паравојна и парамилицијска банда, како се данас приказују чак и у списима србијанског правосуђа, које здраво за готово олако прихвата све хрватске намерне лажи, док из ЕU машу прстом и захтевом за беспоговорну сарадњу у „владавини права“!
Њина дела славиће се до последњег судњег дана,
слава јату бесмртника, мир пепелу великана.
Институт Вотсон тврди да је користио „свеобухватнију процену“ глобалног „рата против тероризма“, наводећи укупне трошкове у висини од 23,386 долара по америчком пореском обвезнику.
Обични људи верују да ратове изазивају непријатељи из комшилука, да револуције покрећу револуциoнари тј. визионари. Верују и у чињеницу да мир склапају паметни људи, који знају да су ратови зло, те да их треба прекинути. А заправо држати народ у незнању је највеће зло. Тако раде са нама и са свим слободољубивим народима већ вековима.
Био је то 25. август 1991. године. У кућу Трифкановића у Сиску дошли су припадници Збора Народне Гарде (ЗНГ) у црним униформама и у комби ставили Николу (49), и његове синове Зорана (23) и Берислава (18). Неколико дана касније Николино тело је препуно модрица, огреботина, прострелних рана на телу и глави пронађено у Сави, код села Гушће. Зоран и Берислав Трифкановић до данас нису пронађени.
Слике и призори, до смрти изгладнеле деце, које долазе из Јемена шокантне су. Човек тешко може да поверује да на земљу у којој има готово девет милиона гладних људи, а међу њима шест милиона деце, свет гледа потпуно равнодушно. Уз глад и ратна разарања, ту је земљу похарала и смртоносна болест, колера, од које болује више од 300 хиљада људи и од које је за сада умрло више од хиљаду, већином деце. Одлука Саудијске Арабије да затвори ваздушне, морске и копнене границе Јемена спречила је УН да пошаљу помоћ у ратом разорену земљу.
Мегакапиталисти су још једном успели да наднационалим неокомунистичким концептом преваре народе, да је за њих најбоље да се одрекну себе и пристану на привидну равноправност и стварну неравноправност у прерасподели тековина цивилизације. Кулисе су демократија и заједничка безбедност, а корбач – неубојна оружја.
Документарни филм „Јего благородије барон Врангел“ приказује судбину последњег команданта беле армије, од рођења до смрти.
Изузетно образован човек, пореклом из породице прибалтичких витезова, генерал Петар Николајевич Врангел био је до краја свог живота одан заклетви коју је положио руском цару и отаџбини.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…