Бес и срџба којима је Хрватска реаговала на изложбу о јасеновачким злочинима, отворену у седишту УН у Њујорку, изазвали су супротан ефекат јер ће поставка о једном од највећих злочина Другог светског рата кренути по многим градовима и земљама широм света
Требало је да прође 14 година да прича о страдању Срђана Алексића изађе из оквира његовог родног Требиња, а скоро још толико година требало је да се огласи један од окривљених за његов смрт. Није да није хтео да прича, хтео је да каже да је око Срђове смрти створен лажни мит, поготово измишљеном причом Алена Главовића, као и филмом “Кругови” Срдана Голубовића.
Главни директор Свјетског јеврејског конгреса за Израел Laurence Weinbaum изразио је у сриједу навечер у Загребу узнемиреност посјетом коју је тај дан имао Спомен подручју Јасеновац и рекао да је то примјер замагљивања историје холокауста која је присутна у низу земаља источне Европе.
Без знања јавности и породица несталих, у комплексу градског гробља Високо, крајем прошле године, укопани су неидентификовани посмртни остаци особа, пронађених углавном на ширем подручју Сарајева.
Тим одбране генерала Ратка Младић и породица апеловали су данас да владе и предсједници Србије и Републике Српске уложе свој дипломатски утицај у свијету да се генералу Ратку Младићу омогући лијечење у Србији и спаси живот, те упозорили да се у Хагу почело јавно говорити да је генерал осуђен за Сребреницу без доказа.
Одбијањем предлога и несхватањем испустили смо једну историјску прилику – каже политички саветник шефа делегације Слободана Милошевића за преговоре у Дејтону, дипломата Небојша Вујовић. Детаље о преговорима у Дејтону изнео је у јавност након двадесет година, поштујући рок за државну тајну, у емисији Прессинг Н1, али и у својој књизи „Последњи лет из Дејтона – преговори иза затворених врата“.
Бивши министар унутрашњих послова Републике Српске Томислав Ковач оцијенио је да је запањујуће то што је Суд БиХ у потврђеној оптужници против њега увео једно ново дјело – надзор у вршењу злочина геноцида.
Славко Грабовац, који је 1992. године преживио тортуру и стријељање након заробљавања и одвођења у зграду Скупштине општине Брод, каже да му је ратни припадник муслиманско-хрватских формација у Броду Неџад Омеровић, који га је звјерски тукао и мучио када је заробљен, недавно нудио 5.000 КМ да на суђењу промијени исказ и да га не помиње.
Концентрациони логор „Силос“ у Тарчину, код Сарајева, у којем је било заточено више од 600 српских цивила, од којих су, према свједочењима логораша, 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортуре и мучења глађу, затворен је на данашњи дан 1996. године.
Ово је највећа и најмонументалнија изложба која ће по први пут бити постављена у Уједињеним нацијама о Јасеновцу са 7 тона опреме и експоната којом ће се на мултимедијални начин Србија представити кроз српско-јеврејски пројекат поводом обележавања Међународног дана Холокауста.
Турска нема опцију осим да спроведе војне операције у сиријској енклави Африн, рекао је министар одбране Турске. Напетост у енклави изазвао је амерички план за стварање углавном курдских снага у региону од 30.000 војника.
„Операција је де-факто почела са прекограничним гранатирањем“, додао је он.
Украјина донела „закон о реинтеграцији Донбаса” помоћу војне силе
Закон предвиђа формирање „здруженог оперативног штаба Оружаних снага Украјине” под чијом контролом ће бити и полиција и Министарство иностраних послова Русије: „Закон о реинтеграцији Донбаса може се мирно назвати законом о припремама за нови рат. Ово је озакоњивање курса Кијева на решавање `проблема Донбаса` силом. Њиме се `антитерористичка операција` претвара у војну. Овим законом Порошенко, у суштини, добија неограничена овлашћења блиска диктаторским”
Навршио се век од када су, 17. јануара 1918. године, формиране прве српске ескадриле опремљене модерним авионима и попуњене обученим српским кадром, које су учествовале у пробоју Солунског фронта и ослобођењу Отаџбине. С поносом се сећамо тих дана и храбрих српских авијатичара, не дозвољавамо да заборав прекрије те светле тачке наше ваздухопловне историје.
Немачки новинар Ralph Hartmann је већ 2005. године пронашао веома занимљиве детаље о тим снимцима, али скоро нико широм света није писао о томе (Ralph Hartmann,“Ein fragwürdiges Video“, Ossietzky Nr. 14/2005). Hartmann цитира из протокола суђења Слободану Милошевића у Хагу.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…