Поводом Фоторепортерске нове године, коју више од пет деценије наизменично организују фоторепортери дневних листова “Дневник” и “Мађар со”, у Музеју Војводине (Дунавска 35), у петак 21. децембра у 19 часова, биће отворена Шеста годишња изложба фоторепортера Новог Сада и Војводине “Објективно” .
„100 година је било довољно да схватимо да југословенски наратив није смишљен овде на Балкану. Ми нисмо ни Западни Балкан, који је још новији наратив, вештачкији и од југославизма, и који нас увезује за западну матрицу. Моја премиса је да смо и даље православни простор и да смо јединствена цивилизација. Једна цивилизација је и Софија и Београд, и Москва, али и Атина“, рекао је Горан Игић, новинар из Србије на међународној конференцији Truth versus Falsification: The Role of Journalist in Global Events (Истина наспрам фалсификовања: Улога новинарства у светским догађајима) коју је организовало Удружење новинара Бугарске 04. децембра 2018.
„Ово је Србија и ово ће се заувек звати Србија, све док је и једног Србина овде. Све док се крсте, овако као ја сада, и када не буду смели да запале свећу, ово ће опет бити Србија.“
„Правосудни органи“ су испунили налог пете колоне и успели су да прикоче наш рад. Ипак, ми настављамо. При крају је рад на Словенској енциклопедији, у чијој припреми су учествовали представници многих словенских земаља. У предстојећих 5–7 година радићемо на стварању прве у историји отаџбинске културе, руској енциклопедији у 30 томова, која ће садржати главне податке о руском народу: о његовој историји, географији, етнографији, филозофији, књижевности, уметности, науци и просвети. Истовремено, Институт ради на стварању историје руског народа, од древности до наших дана (10 томова).
У Руском дому у петак, 14. 12. 2018., са почетком у 19 часова одржаће се концерт ученика основних школа. И овог децембра биће једна сјајна ноћ у Руском дому. Она ће бити још сјајнија, јер је посвећена 85-годишњици Руског дома.
После три године проведене у Скупштини Србије, као нестраначки народни посланик у опозиционој посланичкој групи, уверен сам да Србији нема спаса са изборним законом који осигурава партиократске режиме од једних до других избора.
Ђаци из Србије освојили треће место из физике, биологије и хемије на Међународној научној олимпијади у Боцвани
Призренско-тимочки дијалект (јужноморавски говор)
МИЛИЈАНА БАЛЕТИЋ У СОФИЈИ ГОВОРИЛА НА СКУПУ „УЛОГА НОВИНАРА У ГЛОБАЛНОМ ФАЛСИФИКОВАЊУ ИСТИНЕ“
Након кратког спомињања резолуције 1244 савета безбедности УН-а која гарантује границе Косова и Метохије као дела Републике Србије, госпођица Павловић је наставила: „До данас нико од косовских Албанаца није кривично одговарао због срамотног уништавања српских културних и духовних идентитета, убијања српске деце, жена и мушкараца, укључујући и Оливера Ивановића, а као резултат ових злочина, положај српске мањине на Косову и Метохији је све гори и гори“.
У овој епизоди:
– Свети Александар Невски
– Не испитуј сувише судове Божје
– Сећање на војводу Симу Марковића
– Драга Љочић, прва жена лекар у Србији
– Заувек млад
Екипа Србије поново је бриљирала на престижном Интернационалном турниру из информатике Џон Атанасов, одржаном у Бугарској, на ком је тријумфовала са невероватних 6 медаља!
Павле Мартиновић (Математичка гимназија, Београд) – СРЕБРНА МЕДАЉА
Јован Бенгин (Математичка гимназија, Београд) – СРЕБРНА МЕДАЉА
Матеја Вукелић (Математичка гимназија, Београд) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Тадија Шебез (Гимназија Јован Јовановић Змај, Нови Сад) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Младен Пузић (Математичка гимназија, Београд) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Вељко Тољић (Гимназија Светозар Марковић, Ниш) – БРОНЗАНА МЕДАЉА
Цена коју је србска војска платила у Колубарској бици била је велика: 22.000 погинулих и преко 91.000 рањених војника. Управо та њихова жртва нас обавезује на поштовање, јер захваљујући њима ми данас постојимо. Маршом у њихову част сачуваћемо сећање на јунаке који су задивили читав свет. Колубарска битка је јединствен пример у којој је једна војска којој је предвиђен потпуни слом, прелази у контранапад и остварује убедљиву победу.
Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Одлуку о упису гуслања донео је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном заседању које се одржава на Маурицијусу.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…