Категорија: будућност

Коментар Ање Филимонове руском порталу EuroAsia Daily. Зашто је председнику Србије потребан «дијалог» о Косову?


У принципу, никакав «унутрашњи дијалог» о Косову не може да буде отворен. Зато што су на снази: обавезујућа Резолуција № 1244 СБ ОУН која Косово третира као саставни део Републике Србије и важећи Устав Републике Србије који у преамбули потврђује да је Косово саставни део Републике Србије, и целокупно српско законодавство које Косово третира у складу са овим одредбама.

Стаматовић: Не извињавам се никоме, уместо да данас Гондолу отварамо, ми тек почињемо градњу


„У овом случају из државних органа нико ништа није допринео да се овај пројекат реализује, већ су само вршили опструкције. Очигледан пример да држава овај пројекат није доживљавала као свој је то да нису желели да инвестирају осам милиона евра у овај национални пројекат, за разлику од Ниша где су те паре у уложили у страну компанију“, казао је Стаматовић.

ОКУПИРАНЕ ТЕРИТОРИЈЕ: „Привремене мере“ на Универзитету у Приштини?


Свака одлука, донета, мимо међународно признатог принципа аутономије универзитета, „разоружала“ би Универзитет у Приштини, јединог преосталог „оружја“, које му је преостало у борби за свој опстанак у односу на доказано неблагонаклоне власти у Приштини и њихову жељу да га, уз правно насиље „интегришу“ у тзв. косовски систем, истргну из јединственог образовног простора и система Републике Србије, и тиме заправо угасе, додаје се.

Јелена Гускова: Косово је тек почетак


Знате шта – Косово је тек почетак. Да ли је Србија забринута за југ своје земље? Тамо се припремају и снаге за отцепљење те територије. Исто тако, један део Црне Горе и Македоније. Грешке претходне власти продужила је и ова власт. Толико грешака је направила према КиМ да је прекасно да се од народа сада тражи неко ново решење. Пут за решење је доста сужен. Једино што је сада могуће је нека врста замрзавања тог питања и непризнавање независности.

Пољска: О реформи правосуђа поручили ЕУ – Нисте надлежни


Шеф кабинета пољског председника Анджеја Дуде, Кршиштоф Шчерски, упозорио је да је ЕК „кренула путем који нигде не води“ и да Комисија покушава да докаже да је надлежна за питања за која то није.

Стефан Каргановић: Долазак Рио Тинта – Србија на заирском путу!


Дакле, у најмању руку, могло би се рећи да Србија лежи на ћупу злата, у Бору буквално, а у Јадру, код Лознице, фигуративно. Зато, прво питање које се логички поставља гласи: зашто се уопште уводе странци у процес вађења и комерцијализацију тих ретких и драгоцених метала?

ДА СЕ ПОДСЕТИМО: ШТА ПИШЕ У АГЕНДИ 2030 УН – агенди Новог светског поретка или „одрживог развоја“


Светско становништво без националног суверенитета, верских осећања и личног достојанства, безлична маса стоке која је уместо жигом обележена чипом, са плаћањем пореза и такси глобалистима, то је укратко суштина документа Уједињених нација, познат као „Агенда 2030 УН“. Реч је о великој и темељној рестаурацији неофеудализма – са светском елитом у улози нових монарха, локалним кметовима за убирање пореза и „рајом“ чија је једина привилегија плаћање „харача“ глобалистима.

Зоран Чворовић: Већина нас ће сасвим сигурно дочекати усамљеничку старост без деце


 Једино патриотизмом високе правне свести можемо да сачувамо Косово и Метохију у саставу Србије, а све грађане од неколонијалне експлоатације и понижења. Он подразумева борбу, не за било какву Србију, већ за државу у којој закон господари над вољом појединца, ма ко он био. Само таква држава може бити Отаџбина свих њених грађана и само грађанин заштићен у својим правима може бити одан својој Отаџбини. 

Драган Мраовић: Вјештачке миграције


Он наводи да народи Европе морају да се укрштају са обојеним расама да створе мултинационално стадо једнаких особина које „елита“ може лако да контролише. Зато Калерги заговара право на самоопредјељење, затим елиминисање народа и промјену етничке структуре коришћењем сепаратистичких покрета и масовних миграција. Све се коцкице склопе када се зна да су истакнути „лидери“ ЕУ, попут Ангеле Меркел и Хермана ван Ромпеја, добитници Калергијеве награде, а да је, што је још горе, први добитник те награде био и сам Калерги.