„Ми присуствујемо потпуној нормализацији незамисливог и нормализацији ненормалног. И то се стално дешава. Уводи се као законска обавеза и под принудом. Јер, човечанство, не верујем да би пристало на ову количину лудила, сатанизације друштва, без отпора.“
Сведочанство пок. неурохирурга др. Радомира Давидовића (1934-2006) од изузетног је значаја зато што погађа тачно у срж лажног сребреничког наратива по коме стоји да су средином јула 1995. војне и цивилне власти Републике Српске спровеле геноцид над муслиманским становништвом енклаве Сребреница.
Са овим у вези имам један предлог за Алексанра Вучића: Вучићу, у најбољем је интересу државе Србије да ти лепо позовеш све те људе над којима надам се имаш некакав ауторитет да се након вашег скупа и историјског говора који будеш одржао не враћате назад у централну Србију, већ да сви ви заједно останете да живите на Косову и Метохији.
Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, био је политички аналитичар Александар Павић. Тема емисије је била могућа издаја Косова и Метохије од стране владајућег режима СНС-СПС, односно Вучићева и Дачићева предаја Косова Албанцима.
Више јавно тужилаштву из Београда, које је новинара Ивана Максимовића позвало на саслушање, одбило је захтев да оно буде организовано у Косовској Митровици.
На крају пута збацивања окова лажне и лажиране „српске кривице” ће нужно морати да се нађе и права прича о томе ко је истински започео рат у СФРЈ, ко је одбацивао разне мировне планове, ко је стварно имао намеру, од самог почетка, да направи репризу НДХ и нацистичке окупације. Односно, ко је, по Нирнбершким начелима, био одговоран за злочин против мира, што је највећи и најозбиљнији ратни злочин, из кога произилазе сви остали.
Тог процеса се, изгледа, сви плаше осим Срба.
„Српска листа“, отворено учествује у изградњи албанске државе на Косову и Метохији и то је позиција са које наступа. Па, чак и да заиста има подршку Срба са КиМ, а нема је, она се не би могла уважити јер би представљала подршку активностима супротним Уставу и одговарајућим законима РС о државном уређењу и због тога се не би се могла узети у обзир.
Та одлука представља за сада мали али ипак суштински значајан помак у правом смеру за Републику Српску. А да ли ће Република Српска и њен народ из тога извући сву корист коју би требали и могли, то ће тек наредни потези Владе показати.
„Ратни крст“ је управо то – метак упозорења „испаљен” у једном даху, упућен свим Србима који имају очи да виде и уши да чују. Али не само Србима, него и другим нацијама и другим људима који имају воље и снаге да се отимају Лажи и Злу.
Разрешење тајне феномена Алекса Џонса, лежи у сократовској оданости истини и спиритуалној вези са људима који воле истину и трагају за њом остварујући заједницу којој нису могла да науде никакава спиновања, флек ни подметања за која су ангажоване армије пропагандиста и спин мајстора. Због тога је глобалистан прибегао старом добром методу. Дигитална ломача је запаљена.
Мржња је толико велика да су Црна Гора и Србија (да поново нагласим) у рату, жешћем рату од оног у коме се пуца, а Председник Србије се поново шегачи поводом присуства Машуловића на усташкој прослави у Книну: „Хвала вам пријатељи, како водите рачуна о Србији и српском народу и о нашим интересима“, уместо да прекине дипломатске односе са Црном Гором, Мила, као врховног команданта НАТО црногорске војске и све официре Црне Горе, прогласи непожељним особама.
Жртвовање западних србских земаља није било довољно. У име мира и стабилности Србија није мрднула прстом ни кад су Србе из ЦГ одвојили од Матице. У име мира и стабилности данашња Србија издаје међународно признате границе и говори нам да ћемо НАШЕ да мењамо за НАШЕ!
Али како од оних који нису бранили Книн и Никшић очекивати да бране Дечане?!
„Основна пажња мора бити додељена Србији. Зато је питање према РФ: кога је важније подржавати – човека или принципе? И ако је важније подржавати принципе, онда је нужно ставити жесток акценат само на међународно право и само на народ. Зато што је вредност народ, а не власт“ – сматра Ања Филимонова.
Проблем са „избеглицама“ је тај што је ЕУ прогласила Србију за „слепи мигрантски колосек“ (са кога даље не могу, а назад им не пада на памет да се врате- нити се Србији дозвољава да их врати у „десантне европске земље“)- А. Вучић је све то прихватио безусловно, надајући се да ће складиштењем што већег броја миграната у Србији, да умилостиви ЕУ да прими Србију у чланство.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…