Ако се српски народ не пробуди из свог зимског сна који предуго траје, пробудиће се не само у туђој држави, већ и у туђем стану, крај жене и деце на које ће неко други имати веће право него што он може да има. Тада пробуђени Србин више неће имати никакво људско право, достојанство ни слободу. Биће то роб који је својим пасивним односом према судбоносним догађајима уместо борбе и отпора, сам себи навукао ланце и букагије на руке.
Ноћас сам одлутао на крај свијета да бих се некако себи вратио,
ноћас сам челом додирнуо Небо и тај ме додир као пламен грије,
ноћас сам клечећи Мајци летио, летећи најзад пад свој схватио,
ноћас сам видао ране стихом љубећи Икону Свете Ксеније.
Тема је емисија била руска спољна политика у српским земљама и начини решавања српског националног питања на територији целог Балкана.
Овде постоји опасност добијања контраефекта који се састоји у томе да у схватању српског народа управо Руска Федерација подржава режим националне издаје (ја сада користим искључиво правне изразе зато што према српском закону чланови 305. и 307. недвосмислено говоре о томе да је централна државна власт обавезна да се супростави сепаратистичким тежњама). И шта онда очекује Русију на Балкану? Када Вучић крене да пада, Русија ће поћи заједно са њим. Она ће поделити његову судбину, као што је својевремено поделила судбину Јануковича», сматра Ана Филимонова.
Да ли случајно тек до овога је дошло 14. децембра, на двадесету годишњицу масакра у кафићу „Панда“ у Пећи када је у терористичком нападу убијено шест а рањено петнаест српских младића, односно деце. Медији се нису бавили поклапањем датума, још једним у низу у савременој српској историји, сматрајући га нерелевантним, иако симболика сурово и илустративно показује да се још једна албанска држава гради управо на српској крви.
Оно што забрињава је да – све оно што се УВОДИ у Србију са уверавањем да је то „за наше добро“ и „наша модерна будућност“ је свакако, наравно за онога ко прати дешавања у развоју технологија у свету, то што „то“ у почетку никако „није обавезно“ а онда се (као што је то био случај до сада) одједном политички изгласа неки преузети еу-закон на ту тему – који убрзо постане ОБАВЕЗА са санкцијом за неизвршење по том закону… О манипулацијама које су биле до сада да не причамо, видљиве су свакодневно…
Данас се навршило 26 година од 8. јануара 1993. године када је у заседи војника ХВО у Занаглинској шуми убијено 11 а рањено више од 10 српских војника и цивила из Равног код Купреса, а затим, у осветничкој ватри српске артиљерије, погинуло осам а рањено више од 40 хрватских и муслиманских војника и цивила у Бугојну и Томиславграду.
ЗЛАТНО ПЕРО из мене поручује оно што сам увек и носила у себи – треба еснафски, аргументовано, бити уткан у судбину свога народа! – Љиљана Булатовић Медић
За више од 50 година пријатељовања, кад год сам дошао у велике недоумице ти си знао да их објасниш. Ти си до танчина знао шта се све спрема српском народу. Нису те саслушали, а некмоли послушали…
Овај мали, скромни приступ једном давном времену, препоручујем младима, како би боље разумели савремена догађања, како би откривали „мале“ Хитлере у разним земљама, посебно на Космету, Рашкој области, у комшилуку Србије, разним украјинама, великим британијама, империјама зла идр.
Ко је сачувао и залијечио геноцидима унакажену Херцеговину, Далмацију, Лику, Банију, Босну, Славонију, Косово и Метохију, ако не српска мајка која је и у јами рађала и чувала пород?
О том как косовские сербы оценивают формирование сепаратистской «армии», чувствуют ли они повышенную угрозу своей безопасности EADaily рассказал независимый журналист, косовский серб Иван Максимович.
У Градском Културном центру Александар Бећић је представио књигу песама „Писма Старом Господину“. Част да буде модератор вечери припала је књижевнику и новинару Биљани Диковић, која је постављала питања, давала информације о аутору и говорила његове песме… Ово вече, средином дивног новембра у Ужицу, свакако није било обично, како би и било кад је гост Ужица био Александар Бећић. Обострано поштовање књижевног и новинарског рада дало је резултат у веома занимљивој вечери која је била преплетена разговором и песмама…
Срби са Kосова и Метохије, дакле, нису у страху од албанских сепаратиста и њихових наоружаних полицајаца, већ пре свега и највише од Вучићеве непредвидљивости и спремности да против њих активира чак и оно што сами Албанци још увек не би смели ни да помисле да покушају.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…