Из године у годину ситуација је све гора. Све више је грешника и развратника, грех се умножава. Овако стање више не може да траје и доћи ће Господњи Суд. Стога морамо да пожуримо да помогнемо нашим ближњима, да их волимо и љубимо.
Крајње је вријеме да сви заједно јавно кажемо шта је добро, а шта не. Шта ваља, а шта не ваља, шта смо спремни истрпити зарад вишег интереса и гдје је црта испод које не смијемо ићи ни по какву цијену
Једна добијена битка не значи да је добијен и рат! Зато Министарство просвете Србије треба натерати да до краја послуша глас свог народа и својих просветних радника, а не оних који су плаћени из иностранства да буду морални и биолошки гробари Србије.
Но, једна ствар је слободан избор, а друга законска присила да се нешто уради. Прво најчешће одликује слободне земље, а друго пре свега колоније.
Србија је номинално слободна земља. Зашто се онда наша власт понаша као колонијални управитељ?
„Буна са Сокоца“ кренула је када су дрвопрерађивачи сазнали да је Рајко Булајић именован за директора ШГ Романија, а разрешен дотадашњи в.д. директора Страхиња Башевић. Званично именовање као и конкурс за директора Шумског газдинства је поништен, а Јован Голијан именован за вршиоца дужности.
Посебно нагласио: „Географија се не може изменити. Ми смо, у суштини, за преговоре (о конфедерацији) спремни већ сада, али Кијев није спреман. Кијев при садашњој власти неће то ни бити спреман. Зато за будућност постоји више варијанти. Међу њима су и мировни преговори и рат”.
Да ми стварно имамо српску власт, имали би и уџбенике историје у школама, који би се бавили српским страдањем у НДХ. Имали би и више филмова и телевизијских емисија. Имали би скроз другачији приступ и ја не бих морао данас да се бавим овом темом. Јасеновац, али и сва остала места где су се људи монструозно убијали, били би део светског колективног памћења, као што је случај и са Аушвицом. Овако нам не преостаје ништа друго, него да преузмемо ствари у своје руке. Мислим да сам по том питању дао пример.
Стојичић је постао ратни репортер у Бејруту 1980. Уследили су Либија, Чад, поново Бејрут, па бивша СФРЈ, Авганистан, Либан, Либија, Тунис, Египат, Сирија, Ирак… Само у Алепу боравио је пет пута по месец дана прошле године.
Двадесет први дан за редом, незадовољни грађани протестовали су против диктатуре. Студентима се придружују и синдикати просветних радника.
Власт жели да народни бунт, протесте против диктатуре, представи као заверу светских сила против Србије, што је потпуна бесмислица. Користи медијски линч за обрачун са неистомишљеницима којима се на чело ставља мета у телевизијским емисијама, управља страхом и подстиче параноју код грађана.
Председник Сирије Башар Асад упозорио Анкару и Вашингтон: „Након разбијања терориста – лако ћемо истерати све остале снаге из Сирије, укључујући Турке. Заправо: или ће они сами отићи – или ће морати да се боре против нас, а ми морамо побеђивати и штитити своју земљу“
Због богатства водним ресурсима Србија је, није тајна, одавно на мети мултинационалних компанија из САД и ЕУ, практично откад је и почела глобална битка за освајање изворишта воде. Имамо ли разлога за бригу? Поготово пошто смо странцима већ препустили нашу воду коју нам сада флаширану продају и на томе остварују профит.
„Они објективно воде светски хибридни рат, а субјективно је то – рат против Русије. И то је рат – као и увек кад се ради о смени глобалног лидера – за контролу над периферијом. У време Првог и Другог светског рата у улози провокатора била је Енглеска која је тежила да сачува своје светско лидерство, а данас Америка чини то исто. Трамп изражава управо те интересе”.
Данас, Ројер има 44 године, изашао је из затвора, а своју животну исповест започиње боравком у БиХ, одакле је и кренуо путем пакла.
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…