Окупљени студенти су узвикивали „Не дамо Косово“ и „издаја, издаја“. Говорници подсећају на речи Арчибалда Рајса „Срби, чувајте се себе“.
– Тако и ми данас чувамо Косово и Метохију од наше издајничке власти …

Да ли је Александар Вучић наш или њихов?
И да ли ишта од овога смета Патријарху Порфирију?
Чије су то хистеричне речи о којима говори Патријарх Порфирије?

Ми не бисмо волели, Ваша Светости, да Ви будете патријарх упамћен у историји СПЦ за чијег су столовања Високе Дечане заузели монаси из Албаније или Грчке, на пример, а кивот са моштима светог Стефана Дечанског, код кога сте примили монашки постриг, однесен ко зна где.

Кривично ванпретресно веће Вишег суда у Београду је донело скандалозно, политичко Решење којим се одбија укидање притвора Дејану Петру Златановићу и Дамњану Кнежевићу

Подржавајући Вучића, Русија је кренула на колосек спровођења западног/албанског пројекта…

У чему се састоји сатанска операција евроунијаћења Србије…

Александар Вучић прихвата и химну, и грб, и пасоше, и документа те сецесионистичке творевине. Пристао је да отвори и дипломатску мисију (амабасаду) Приштине у Београду. Тврдећи да прихватањем тих чињеница он није погазио Устав Републике Србије говори о томе да је председник у сукобу са здравом логиком.

Срби на КиМ су таоци и Београдских СНС власти и Куртија и његове владе.

Срби на КиМ нису задовољни нити једном тачком споразума (као ни сваки нормални Србин). Под тим новонасталим условима Срби ни на крај памети не би остали.

Али без пасоша, таоци смо ове болесне политике. Ове издаје.

Ако се Косово и Метохија преда, како је и тамо и овде већ одлучено, онај ко то учини неће моћи да се скрива иза изманипулисане јавности, нити ће таква јавност моћи да се крије иза великог манипулатора.

Србија и Срби су пред неизбежним историјским избором: или ће се брзо и одлучно лишити „услуга“ Александра  Вучића као председника Србије, или ће себе неповратно и срамно лишити Косова и Метохије беспризорним чином признања албанске сецесије.

Oкупатор гледа да што пре оконча геноцид и да, пре него што наступи крах украјинске војске и НАТО-а, ми потпишемо издају, да би евроунијаћење могло у пуном замаху да се настави

Косово и Метохије је темељ наше духовности и државности. После предаје Косова и Метохије сепаратистима ништа више неће бити исто. Ни Бог, ни историја, ни свети Кнез Лазар, ни све косовске жртве, ни преци, ни потомци нам то не би опростили. У блато и у прашину бацамо резултате ослободилачких ратова 1912-1918. године а одрицањем од Косова и Метохије само награђујемо оне који су нас вековима тлачили, убијали, протеривали.

Ово друштво не показује ни минимум емпатије према породицама несталих. Све државе у региону су донеле Закон о несталима. Једино то није урадила Србија

Француско-немачки споразум није преговарачки оквир, јер се зове „Основни споразум“. Уколико би био потписан, представљао би први међународно-правни билатерални споразум између Србије и тзв. „Косова“. Из те сада међународно-правне обавезе ни једна „страна“, дакле ни Србија, више не може изаћи.