Поштовани читаоци, пред вама је прича о храброј девојци која већ дуже време из дана у дан бије своју животну битку.

Живот Маријане Гавриловић испуњен је физичком патњом, боловима, стрепњом, неизвесношћу, али и огромном храброшћу, упорношћу, љубављу, вером и надом у боље сутра.

Поред породице, велику подршку јој представљају пријатељи, често и сасвим непознати људи, који на сваки начин покушавају да јој помогну. Помозимо јој и ми.

https://www.budihuman.rs/korisnik/1287/marijana-gavrilovic

***

Мало враћање у прошлост …

Маријана има 36 година и болује од мишићне дистрофије од рођења.
Док је била дете волела је и могла возити бицикл. Иако је често падала, била је упорна.

Током одрастања здравствено стање се мењало из дана у дан. Волела је да шета и да буде напољу као и сва деца. Једног дана се све то прекинуло. Са 12 година стање се погоршало. Због скраћених Ахилових тетива више није могла ни да вози бицикл нити да хода као пре. Првих годину дана је било веома тешко. А онда је добила упут за болницу и операцију. Провела је неколико месеци у болници. Мислила је да је тиме све решено. После болнице је уследила бања и то све за време бомбардовања. Била је дете. Свашта је прошла у том периоду, али се није предала. Уживала је у сваком тренутку. Борила се да јој буде што боље. И било је добро. Операција је била успешна, тетиве су продужене и до 2020. године није имала проблема са тетивама, али мишићи су временом слабили.

У фебруару 2015. године je поломила ногу. Због основне болести дистрофије мишића и компликација због прелома, тек након 12 дана урађена је операција и уграђен фиксатор Илизаров апарат. После 6 месеци оперисана је други пут, скинут је фиксатор и стављен гипс који је носила 3 недеље.

Иако је одмах поднела захтев за бањско лечење није одмах добила и после непуних месец дана од скидања гипса поново је дошло до прелома на истом месту. Примљена је хитно у болницу и задржана више од месец дана. Са гипсом је пуштена кући. Позив за бању је добила тек после два месеца, на дан отпуста из болнице, али тад није могла због лечења и гипса. Гипс због другог прелома је носила 7 месеци. После укупно 18 месеци лечења поново је поднела захтев за бањско лечење међутим одбијена је, уз образложење комисије да је бању била добила претходне године, не узимајући у обзир да због другог прелома исту није могла искористити. 5 месеци је писала жалбе и на крају остварила законско право за рехабилитацију.

У међувремену је отишла о свом трошку уз помоћ пријатеља на рехабилитацију у бању Ковиљачу. Тад је успела да се опорави колико је било могуће, и после дужег времена уз помоћ стане на ноге без болова.

Маријана данас једино уз помоћ може да устане из колица и само ако је неко држи може мало да корача, иначе без помоћи не може ни да устане из колица нити да се помери у кревету.

Рехабилитацију преко социјалног је добила тек после 23 месеца од првог прелома, и то није добила адекватну бању за њено стање него бању Селтерс која јој припада по општини, без пратиоца иако је непокретна и у инвалидским колицима, потпуно зависна од туђе помоћи. Да не би само лежала у кревету, за мајку као пратиоца је морала да плати. Због неприступачности није могла да има све потребне терапије. У бањи Селтерс се није довољно опоравила.

Редовно бањско лечење у адекватним бањским условима уз све потребне лековите терапије оваквим пацијентима може побољшати квалитет живота и успорити болест. Минимум једном годишње рехабилитација у адекватној бањи са пратиоцем може много помоћи али ако пацијент нема новац да оде о свом трошку, преко социјалног то није могуће.

Пре тачно 5 година Маријана је имала операцију друге природе, која је успешно обављена, и из те битке је изашла као победник. Рекли бисмо само да је веома храбра и да, упркос тешким ситуацијама кроз које је прошла и пролази, проналази разлоге да живи и ужива у ретким тренуцима среће, због чега јој се већина њених пријатеља диви.

У априлу 2018. године Маријана је почела да скупља новац за специјална склопива електромоторна колица. Протекле 4 године је скупљена тек половина потребног износа. Позивамо све људе добре воље да помогну са износом једне кафе и да месечно пуне шољицу својом добротом. Ваше мало, значиће много.

Наша редакција је у сталном контакту са Маријаном протеклих година, редовно ћемо ажурирати текст са новим информацијама.

7.4.2022. Закључно са данашњим даном, скупљено је више од половине потребног износа за ел. инвалидска колица.

5.5.2022. Закључно са данашњим даном скупљен је цео износ за ел. инвалидска колица. Рачун је урађен, плаћање ће бити реализовано путем банке у Србији да би ел. колица била поручена из Немачке и у наредном периоду могла бити преузета у Бечу. Маријана се неизмерно захваљује свима који су протеклих година помагали да се скупи новац за ел. колица и били јој подршка на разне начине.

8.6.2022. Протеклих година је Маријана уз помоћ редакције СРБског ФБРепортера, породице и пријатеља успевала да скупи новац за рехабилитацију и колица. На рехабилитацији није била од 2019. године. Стање се од тад до данас погоршало. Исцрпљена су сва средства и од данас је отворен број за помоћ путем СМС порука и наменски рачуни уз помоћ Буди Хуман Фондације. Средства су потребна за медицинска и ортопедска помагала, терапије, лекове, суплементе, лабораторијске анализе, специјалистичке прегледе, физикалне терапије и рехабилитације које јој могу побољшати квалитет живота, ублажити бол и успорити болест.