АКТУЕЛНО

М. Новаковић: КАКО ЈЕ ЕВРОПСКА УНИЈА РАЗБИЈАЛА ЗАЈЕДНИЦУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ

By on • ( 1 коментар )

„`12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао у раду црногорског парламента и владе. Свој прљави посао је обавио у тесној сарадњи са председником парламента Ранком Кривокапићем.
Амерички дипломате и Лајчак су потом у подгоричком конзулату разрадили стратегију и техничка питања референдума о отцепљењу- која су потом само „подметнули“ црногорском парламенту на усвајање, и народу на „гласање“.

Из ових тајних договора се јасно види, да су западни дипломате урадили све да преведу црногорски народ „жедан преко воде“, формулишући референдумско питање на тај начин, да се спречи, да се на референдуму дозволи опција гласања против самог референдума.
..Oно што је био кључни фактор, и што су западни дипломате нагласили- током ових „дипломатских“ разговора- за њих је било веома важно да се спречи да црногорски грађани имају опцију да се током изјашњавања изјасне против рефердума. Амерички дипломата Полт је то описао следећим речима: „Лајчак је приметио да ће на тај начин бити избегнут „проблем“ да се глас оних који не гласају, на било који начин протумачи као глас „против“! Овај део подгороичких тајних дипломатских договора и одлука у име црногорског народа је веома важан, јер доказује да су гласови на референдуму били манипулисани „споља“, и да су практично сви неважећи гласови лажно приказани у корист референдума о отцепљењу.

Сам референдум је тешко изманипулисан и на друге начине…
На реферерендуму није дозвољено гласање црногорским држављанима који имају пребивалиште у Србији- истовремено је дозвољено гласање свима онима који имају пребивалиште у другим државама- што аутоматски „довукло“ сепаратистичке гласове из Албаније, Хрватске и БиХ. Такве манипулације су биле чак и против „високих стандарда“ ЕУ, ипак то водећим западним земљама и самој ЕУ није сметало да прихвате очигледно намештен и „дипломатско-обавештајно“ изманипулисани црнгорски референдум о „отцепљењу“!?

Сами амерички дипломате су били импресионирани Лајчаковим „дипломатским“ вештинама, и то су описали следећим речима „Његови напори заслужују нашу пуну подршку, у оба случаја: постизању (наметању) политичког компромиса (између црногорских партија), и „спровођењу“ референдума!“
А шта су сами Aмериканци мислили о легалности референдума најбоље сведоче речи америчког амбасадора Полта (2006.02.13, депеша 06Belgrade210):
„19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Изборна превара већих размера која би могла да утиче на исход референдума је могућа…“„`

ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 1. ДЕО: КАКО ЈЕ РАЗБИЈЕНА ЗАЈЕДНИЦА СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ…

Проширена анализа- 5ЈУН2020 (29ДЕЦ2019)

(Оригинално објављено: 8 август 2012, СРБски ФБРепортер)

МиодрагНоваковић

Пише: Миодраг Новаковић

КАКО ЈЕ ПРЕДСТАВНИК ЕУ МИРОСЛАВ ЛАЈЧАК РАСТУРАО ЗАЈЕДНИЦУ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ-

ДЕПЕША АМЕРИЧКЕ АМБАСАДЕ У БЕОГРАДУ, под ознаком: 06BELGRADE54- 2006-01-17 08:07:00- SENSITIVE

Из ове депеше сазнајемо како је М. Лајчак био директно умешан у рад црногорских парламентарних структура и владе, спречавајући или блокирајући утицај опозиције у црногорском парламенту…

12 јануара 2005 Лајчак је посредством америчког конзулата у Подгорици одржао састанак са водећим црногорским политичарима ради имплементације референдума за издвајање Црне Горе из заједнице са Србијом. Шта више, директно је учествовао у раду црногорског парламента и владе. Свој прљави посао је обавио у тесној сарадњи са председником парламента Ранком Кривокапићем. Тада су се конкретно договорили да се закаже седница парламента са само једном тачком, референдума о отцепљењу, и да се након гласања (за које су обезбедили скупштинску већину унапред) седница парламента одмах распусти, да би се спречила „политизација и консеквентно узбуњивање народа!?

Лајчак, који је присуствовао седници је оштро одбио предлог опозиције за стварање „Владе националног јединства“ и (ин)директно спречио да чланови црногорске опозиције из редова „српске мањине“ на било који начин учествују у власти.

Амерички дипломате и Лајчак су потом у подгоричком конзулату разрадили стратегију и техничка питања референдума о отцепљењу- која су потом само „подметнули“ црногорском парламенту на усвајање, и народу на „гласање“.

Из ових тајних договора се јасно види, да су западни дипломате урадили све да преведу црногорски народ „жедног преко воде“, формулишући референдумско питање на тај начин, да се спречи, да се на референдуму дозволи опција гласања против самог референдума. Наиме током тих разговора, ова црногорска „принудна дипломатска управа“ (наводно независне црногорске државе), је наложила црногорској влади и парламенту- да се на реферндуму поставе само два питања:

  1. да се гласа за независност од „српско-црногорске“ заједнице- или
  2. да се гласа за опстанак „српско-црногорске заједнице

Овде је намерно као први избор стављена „независност“, користећи се методом психолошке сугестије „пожељне опције“- али оно што је био кључни фактор, и што су западни дипломате нагласили- током ових „дипломатских“ разговора- за њих је било веома важно да се спречи да црногорски грађани имају опцију да се током изјашњавања изјасне против рефердума. Амерички дипломата Полт је то описао следећим речима: „Лајчак је приметио да ће на тај начин бити избегнут „проблем“ да се глас оних који не гласају, на било који начин протумачи као глас „против“! Овај део подгороичких тајних дипломатских договора и одлука у име црногорског народа је веома важан, јер доказује да су гласови на референдуму били манипулисани „споља“, и да су практично сви неважећи гласови лажно приказани у корист референдума о отцепљењу.

MiroslavLajcak-MiloDjukanovic

ЛАЈЧАК И ЂУКАНОВИЋ – На заједничком „разбијачком задатку“…

Сам референдум је тешко изманипулисан и на друге начине…

На реферерендуму није дозвољено гласање црногорским држављанима који имају пребивалиште у Србији- истовремено је дозвољено гласање свима онима који имају пребивалиште у другим државама- што аутоматски „довукло“ сепаратистичке гласове из Албаније, Хрватске и БиХ. Такве манипулације су биле чак и против „високих стандарда“ ЕУ, ипак то водећим западним земљама и самој ЕУ није сметало да прихвате очигледно намештен и „дипломатско-обавештајно“ изманипулисани црнгорски референдум о „отцепљењу“!?

Упоредо са „намештањем“ референдума у Црној Гори, Лајчак је водио „прљаву“ дипломатску кампању и у Србији…

У Београду се састао 11 јануара са саветницима тадашњег српског премијера Коштунице- Самарџићем и Јанковићем- који су му напоменули да председник Српске Народне Странке (Ц.Г.) Андрија Мандић жели да дискутује питање референдума са њим. Лајчак је на то одговорио, да све док се Мандић буде „суздржавао“ да дискутује референдумско питање у црногорском парламенту, нема „потребе“ за никаквим разговорима. Према Лајчаку, Коштуничини саветници су били „задовољни“ што је из ових „договора“ био изостављен Андрић. Овде остаје нејасно, шта је то утицало на Андрића да се напрасно повуче из кључних пред-референдумских „договора“ и парпламентарне дискусије!?

Према Лајчаку, Коштуница се такође изјаснио да без обзира на исход парламента, Србија нема никакве „планове“, и да по том питању неће „таласати“(?)… Овде је индикативно да су амерички дипломате дали задатак Лајчаку да обезбеди послушност водећих медија и у Србији, односно да осигура да ће и они извештавати о референдуму „на линији“ са режимским црногорским медијима(који су наравно већ били „изманипулисани“).

Сами амерички дипломате су били импресионирани Лајчаковим „дипломатским“ вештинама, и то су описали следећим речима „Његови напори заслужују нашу пуну подршку, у оба случаја: постизању (наметању) политичког компромиса (између црногорских партија), и „спровођењу“ референдума!“

А шта су сами Aмериканци мислили о легалности референдума најбоље сведоче речи америчког амбасадора Полта (2006.02.13, депеша 06Belgrade210):

„19. (SBU) Significant electoral fraud, enough to affect the outcome of the referendum, is possible…- Изборна превара већих размера која би могла да утиче на исход референдума је могућа…“

ЗАКЉУЧАК

Из ове дипломатске депеше, која је доскора била означена степеном тајности као веома „осетљива“, очигледно произилази- да је такозвани легални, слободни независни референдум у Црној Гори о издвајању из државне заједнице са Србијом био све- само не легалан, слободан и независтан…

Пре свега дошло је до недопустивог страног мешања у унутрашње послове, не само Црне Горе, већ и постојеће федерације „Србије и Црне Горе“, као и саме Србије. Из депеше се јасно види како су западни дипломате, пре свега амерички конзуларни агенти и тадашњи представник ЕУ Лајчак- дизајнирали референдумско питање, директно утицали на законске и парламентарне процедуре у Ц.Г., директно манипулисали политичке партије и утицајне појединце, и извршили (у сврху постизања „позитивног“ резултата референдума) инструментализацију, не само црногорских водећих медија, већ и српских…

Доказани ниво стране умешаности, као и добро документована „легална и техничка“ превара црногорског народа од стране тадашњег про-западног сепаратистичког режима, би у свакој нормално правној држави били више него довољни за ревизију и поништење целог процеса.

Последњи догађаји са отвореним гушењем елементарних грађанских и етничких права, наводне српске националне мањине, негирања права на постојање црногорској СПЦ, и све чешћи брутални напади на етничке Србе у Црној Гори- указују на скривену агенду наводног демократског црногорског режима и њихових западних спонзора: да „ставе тачку на српско питање“ (вероватно по узору на Хрватску и Косово)- то се све данас иронично дешава у једној од историјски најстаријих и најчаснијих Српских држава.

По мени, сада је на потезу „црногорски народ“, јер нестанком српског народа са тих простора, неминовно ће нестати и „црногорски“- јер ако многи до сада то и нису схватили: борба мрачних „евроатлантских сила“ које нам намећу „Нови балкански поредак“, није усмерена специфично само против Срба, већ против свих православних, а нарочито „ћирилићних народа“. Уосталом процес : „ватиканизације“, „албанизације“ и „хрватизације“ братске Црне Горе данас је видљив и голим оком…

Крајње је време да у данашњој Црној Гори- отаџбини часне Црногорске нације и слободољубивог Српског народа, поново проговори Чојство и Јунаштво- и ова, некад најпоноситија Српска држава, са себе збаци срамне „евроунијатске“ окове, и поново буде оно што је „одвијека и довијека“ била…

М. Новаковић

————————————————

ПРИЛОГ- ИСТОРИЈСКИ ФАКТИ О РЕФЕРЕНДУМУ…

„Из Википедије, слободне енциклопедије:

Други Референдум о независности Црне Горе одржан је 21. маја 2006. године и на њему се 55,5 % изашлих определило за проглашење независности Црне Горе и она је тако постала самостална држава. Референдунско питање је гласило: „Желите ли да Република Црна Гора буде независна држава са пуним међународно-правним субјективитетом?“. Понуђени одговори су били ДА (пропагирао „Блок за независну Црну Гору“ са лидером Милом Ђукановићем) и НЕ (пропагирао „Блок за очување Државне Заједнице Србије и Црне Горе“ са лидером Предрагом Булатовићем). Референдум је био споран, јер није било дозвољено држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у Србији да гласају. С друге стране допуштено је држављанима Црне Горе, који су имали пребивалиште у било којој другој држави да гласају.

Да би референдум био легитиман, била је потребна излазност од преко 50% уписаних бирача, а да би била донета одлука о независности, за њу се морало определити преко 55% изашлих. Излазност је била далеко изнад 50%. У медијима (и политичком кругу Блока за независност) се спекулисало са такозваном сивом зоном, односно да је за независност гласало више од 50% гласача, а мање од 55%, мада је Европска унија јасно ставила до знања да не постоји никаква сива зона, односно Црна Гора ће постати независна држава, само онда ако та опција буде изгласана од стране 55% и више бирача.

Према званичним резултатима Референдумске комисије, Црна Гора је постала независна и суверена држава. Према претходном договору Србија као правни наследник државне заједнице Србија и Црна Гора наслеђује чланство у међународним организацијама, док ће Црна Гора њима приступити као потпуно нова држава.

О референдуму

Власт и опозиција у Црној Гори сагласили су се да референдум буде одржан 21. маја, а не 14. маја, како је то раније предложила Европска унија. Председник Црне Горе Филип Вујановић, је тада саопштио, да ће скупштини предложити датум референдума и формулисано референдумско питање одмах пошто парламент усвоји Закон о референдуму.

Вујановић је такође саопштио да ће поштовати одлуку власти и опозиције да се локални и парламентарни избори одрже истовремено – на јесен. Председник Црне Горе је изразио уверење да ће прихватањем закона о референдуму процес изјашњавања грађана имати пуну легитимност.

Председници Социјалистичке народне партије Предраг Булатовић, Народне странке Предраг Поповић и Демократске српске странке Ранко Кадић, пак, у заједничком саопштењу после састанка са специјалним изаслаником ЕУ за референдум Лајчаком, навели су да су од словачког дипломате тражили да се уреди медијско праћење референдумског процеса. Од Лајчака је затражено да се обезбиједи испуњавање законских норми, које се односе на доношење новинарског кодекса и посебних правила у јавном сервису.

Представнику ЕУ је речено да треба усагласити и поступак финансирања кампање, а Лајчак је представнике опозиције обавестио да је у току поступак кандидовања председника републичке референдумске комисије. Председник републичке референдумске комисије биће странац. Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић сазвао је за среду седницу на чијем дневном реду се налази Предлог закона о рефрендуму о државно-правном статусу Црне Горе.

Српско држављанство

Многи Црногорци који живе и раде у Србији, пред референдум су масовно подносили захтеве за добијање српског држављанства….

———————————————-

ОРИГИНАЛНА ВЕРЗИЈА ДИПЛОМАТСКЕ ДЕПЕШЕ „06BELGRADE54“  НА ЕНГЛЕСКОМ (тајни документ америчке амбасаде у Београду):

Линк на оригинал: https://wikileaks.org/plusd/cables/06BELGRADE54_a.html

MONTENEGRIN INDEPEDENCE REFERENDUM NOTES: EU ENVOY LAJCAK PROPOSES ‘KEY PRINCIPLES’
Date:
2006 January 17, 08:07 (Tuesday)
Canonical ID:
06BELGRADE54_a
Original Classification:
UNCLASSIFIED,FOR OFFICIAL USE ONLY
Current Classification:
UNCLASSIFIED,FOR OFFICIAL USE ONLY

In the metadata of the Kissinger Cables this field is called ‘Previous Handling Restrictions’.Cablegate does not originally have this field. We have given it the entry ‘Not Assigned’.

Citations for acronyms used are available here.“ data-hasqtip=“true“ oldtitle=“Handling Restrictions“ title=““>Handling Restrictions

— Not Assigned —
Character Count:
10406
Executive Order:
— Not Assigned —
Locator:
TEXT ONLINE
TAGS:
MW – Montenegro | PGOV – Political Affairs–Government; Internal Governmental Affairs | PREL – Political Affairs–External Political Relations | SR – Serbia
Concepts:
— Not Assigned —
Enclosure:
— Not Assigned —
Type:
TE – Telegram (cable)
Office Origin:
— N/A or Blank —
Office Action:
— N/A or Blank —
Archive Status:
— Not Assigned —
From:
Serbia Belgrade
Markings:
— Not Assigned —
To:
— N/A or Blank —
Linked documents or other documents with the same ID:
06BELGRADE547_a
1. (SBU) Summary: EU Envoy Lajcak has widely circulated „Key Principles“ for the referendum process, which have even appeared in the press (text below). Lajcak told Consulate January 12 that he is focused on „parliamentary and systemic“ solutions, rejecting opposition proposals for a national unity government and placing opposition „co- heads“ in police and media bodies. Lajcak says the talks will start January 23, and believes they can be concluded by the end of February, which would allow a vote by the end of April. Lajak’s confident planning to a referendum is a refreshing change from earlier EU hopes to see the vote postponed. We should support Lajak’s efforts not only to reach the necessary compromise, but also to plan the implementation of the referendum. End summary. Meetings to Start January 23 on „Technical“ Issues ——————————————— —– 2. (U) Lajcak told Consulate Podgorica January 12 that the process of working out the rules for the referendum would start January 23. (Discussions about alleged irregularities in a December 29 local by-election will occupy Parliament the week of January 16.) The talks will start with a focus on „technical“ issues such as access to the media, and be conducted in the Parliament building, with Lajcak (at least initially) shuttling between the government and the opposition. Talks will also be held at the party leader level. Lajcak expects talks to conclude by the end of February, with agreement reached both on how to strengthen the legal framework and on non-binding issues, such as an agreement that MPs will respect the results of the referendum vote in any post-vote parliamentary decisions (Reftel). 3. (SBU) Speaker of Parliament Ranko Krivokapic told Lajcak he would finesse the issue of the February 7 parliament session, at which the GOM initially planned to formally table the President’s request for an independence referendum. The session will be called into order, and immediately adjourned, according to Krivokapic’s proposal. 4. (SBU) Lajcak has rejected opposition proposals for a national unity government, or placing opposition „co- chairs“ in the police and public media, noting that acceptance of such proposals would imply that Montenegro’s systems and structures are inadequate and do not meet European standards. He said the talks should focus instead on „parliamentary and systemic“ solutions. Referendum: Legitimacy of the Vote ———————————- 5. (SBU) Lajcak will defer discussion of qualified majorities, super-majorities, and the like, until later in the talks. He observed to our Consulate that there was no sense in a „compromise“ figure between having independence approved by 40 percent of registered voters (the GOM position), and 50 percent plus one (the opposition position). (Comment: If forced to arbitrate, we suspect but do not know that Lajcak would pick 40 percent.) Lajcak is also considering a third course, where the referendum poses two alternative questions. The first would ask if the voter supported Montenegrin independence, and the second whether the voter supported continuation of the State Union. Each voter would vote yes on either question one or question two. The referendum vote would be valid if 50 percent plus one of all registered voters cast a ballot. In that event, whichever question got a majority of votes cast would win. Lajcak observed that this avoids the problem where voters who abstain, for any reason, essentially count as „no“ votes. The Belgrade Angle —————— 6. Lajcak noted that he met with Serbian PM Kostunica’s advisors Samardzic and Jankovic on January 11. They stressed that Serb People’s Party (SNS) leader Andrija Mandic is „ready to talk“ to Lajcak. Lajcak added that as long as Mandic was abstaining from the parliamentary discussions, he saw no need to reach out to SNS. Lajcak observed that in his meetings with the rest of the opposition on January 12, they were „not worried“ about the SNS boycott of the talks. To the contrary, they appeared „happy to have the SNS sit this one out.“ Post-Referendum Realities ————————- 7. (SBU) SaM President Marovic told Lajcak he was concerned that „no one cares about the day after“ the referendum. Lajcak told Consulate officers that Serbian PM Kostunica was particularly determined not to do any planning for the post-referendum period, regardless of the outcome. That does not mean that Kostunica is neutral however, observed Lajcak, who agreed with our suggestion that the Serbian media should be asked to follow the „code of conduct“ developed for the Montenegrin media. Comment ——- 8. (SBU) Based on our conversations, we agree that some, but not all, pro-Union politicians are refusing to think about the day after. Others, particularly SNP leader Predrag Bulatovic, are quietly sniffing out survival strategies following a potential loss in the referendum. Pro-independence politicians are developing detailed strategies for either contingency. 9. (SBU) The number of issues Ambassador Lajcak intends to address before a referendum is announced is daunting (para. 10), but he is confident the task is doable by the end of February. True enough, assuming the political will is there. We have been impressed so far by Lajcak’s grasp of the issues and his diplomatic skills. His efforts so far deserves our support, both in achieving the political compromise and in implementing the referendum itself. 10. (U) Full text of Ambassador Lajcak’s key principles follows. Begin text: KEY PRINCIPLES OF A DEMOCRATIC REFERENDUM PROCESS IN THE REPUBLIC OF MONTENEGRO Below are some fundamental issues/principles of a democratic referendum process, which we suggest to be considered prior to the announcement of a referendum. LEGISLATIVE FRAMEWORK The legislation applicable to conducting the referendum on the state status should be improved in line with OSCE/ODIHR and Council of Europe recommendations to ensure that the legislative framework is comprehensive, detailed unambiguous. The current Law on Referendum should be either amended or, alternatively, a special law on referendum on the state status could be adopted. Provisions promoting a level playing field in referendum campaign should be introduced in the relevant legislation. MAJORITY REQUIREMENTS Consideration should be given to adoption of some specific majority that should be required to decide on the state status. REFERENDUM QUESTION The wording of the referendum question should be clear and precise. Procedure for adoption of a referendum question should be detailed in the law. Holding of a referendum with two alternative questions (with positive options only) could be considered. REFERENDUM CAMPAIGN Detailed regulations should be introduced to specify all aspects of the referendum campaign. In general, the provisions regulating the conduct of the referendum campaign should ensure transparency of the process and a level playing field. The regulatory framework should provide for both sides (YES and NO) to have equitable campaign opportunities. State and political party functions should be separated. Any form of discrimination or political pressure on public employees should be clearly prohibited. Police should ensure absolute neutrality. ACCESS TO MEDIA Both sides of the referendum spectrum should have equal access to campaigning on public radio, television and print media. Public media should undertake non-partisan voter information activities and grant free airtime to the YES and NO campaigns on an equal basis. Coverage of the referendum in the public media should be politically balanced and unbiased. The private media organizations should develop a Code of Conduct on good editorial practices to be signed and observed on a voluntary basis. Regulatory and self-regulatory bodies should be empowered to sufficiently implement the regulatory framework, warn and adequately act upon breaches of applicable legislation and standards by the media during the referendum campaign. Paid political advertising in the media should be clearly marked. FINANCING OF THE REFERENDUM CAMPAIGN Provisions contained in the Law on Financing Political Parties regarding campaign expenditure limits and reporting requirements should be reviewed to assess their application to referendum campaigns. The manner of scrutinising campaign accounts should be set out in the legislation regulating the referendum, with a view to guaranteeing full transparency. Imposing limits of individual donations for referendum campaigns should be considered. Political parties, which will choose not to participate in the referendum, should not receive public funds for the referendum campaign. ADMINISTRATION OF THE REFERENDUM Plurality of political interests should be guaranteed in the membership of the referendum administration bodies at all levels (republic, municipal and polling boards). No political party should be in a position to dominate the administration of the referendum. The legislation should ensure that all eligible citizens are granted the opportunity to vote, including hospitalised persons and voters serving the military on the territory of the Republic. The referendum results should be published promptly after the holding of the referendum. Consideration should be given to measures, which would enhance the transparency of the tabulation (and recounting) of the results. OBSERVATION OF THE REFERENDUM PROCESS The authorities calling for a referendum should invite, in a timely manner, the relevant international election observer organizations, including OSCE/ODIHR, the Council of Europe and the European Parliament. In addition, domestic monitoring organizations should be accredited to observe the entire referendum process. End text. POLT
References to this document in other cables References in this document to other cables
06BELGRADE67 08STATE8422

If the reference is ambiguous all possibilities are listed.

 

Референце:

http://leaks.hohesc.us/?view=06BELGRADE54

http://leaks.hohesc.us/?origin=Embassy%20Belgrade

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B4%D1%83%D0%BC_%D0%BE_%D0%BD%D0%B5%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8_%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B5_%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B5_2006.

Категорије:АКТУЕЛНО, АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, Анализа, ГЛОБАЛИЗАМ, Документи, ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ, ИСТОРИЈА, Медијски рат, Миодраг Новаковић, Национално питање, ПОЛИТИКА, ПРЕПОРУЧУЈЕМО, РЕГИОН, Референдум, СРБИЈА, Сепаратизам, Црна Гора, MAIL - RSS FEED

1 reply »