2 replies »

1. Дешавања у нашој држави директна су последица не поштивања или боље речено кршења Устава Републике Србије.

   Власти у држави, својим одбијањем сарадње на пословима у циљу решавања постојећих проблема на која непрестано указују припадници српског народа и грађана Србије, натјерале су велики део српског народа и грађана Србије, да своја права Уставом загарантована, траже на улици а не унутар институција државе.

   Пошто су представници власти одбијали да се чују и другачија мишљења и да се укључе у решавање горућих текућих проблема припадника српског народа и грађана Србије, последице таквог деловања, су масовни протести на улицама читаве Србије.

   Навести ћу само нека од начела Устава а која су дужни да поштују и спроводе припадници владајућих структура:

   Председник Републике изражава државно ЈЕДИНСТВО Републике Србије ( њихово одбијање сарадње и решавања проблема, разбило је државно јединство и поделило државу у два блока) ;

   Влада је носилац извршне власти у Републици Србији и извршава законе и друге опште акте Народне скупштине ( што говори да је одговорна за против законито деловање у држави );

   Влада утврђује и води политику ( али у складу са уставним начелима );

   Начело Устава РС каже да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама;

   Влада је одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе.

   Устав каже да људска и мањинска права зајемчена Уставом, да се непосредно примењују;

   Уставом се јемче, и као таква, непосредно се примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима;
   Сврха уставних јемстава неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права;

   Људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права;

   Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење.

   Устав каже да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета;

   Пред Уставом и законом сви су једнаки;

   Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације;

   Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите;

   Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом;

   Устав гарантује право на живот и каже да је људски живот неприкосновен и да у Републици Србији нема смртне казне ( а да ли је тако у пракси?);

   Да је физички и психички интегритет неповредив;

   Да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка;

   Устав каже, да у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо (а да ли је та одредба Устава спроведена у пракси и у којој мери? )
   ……итд………..

   Грађани који су захтевали и захтевају од институција државе, да не игноришу њихове указе на повреде Уставом загарантованих права , док државне институције, које су плаћене да штите уставни поредак, углавном шуте.

   У држави Србији, није у довољној мери разрађен систем одговорности људи који учествују у власти, а дато им је да одлучују о огромним ресурсима и добрима друштва, што има за последицу, да се отвара огроман простор за злоупотребу положаја и против законите радње, чије последице касније је тешко или није уопште могуће санирати, осим тога , у друштву се ствара слој повлашћених грађана који су изузети одговорности, што је противно начелима Устава.

   Успешност рада једне Владе огледа се и у томе, да ли су чланови Устава остали само мртво слово на папиру и нико не мисли да их спроведе и у коликој мери а о одговорности за не извршене – не спроведене радње, да се и не говори.

   Највећу одговорност у нашој држави има Народна скупштина, која бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара.

   Резултат рада Народне скупштине је тај, да ми данас имамо демонстрације – народ на улицама многих градова Србије.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

2. ДОЛЕ бандо црвена

   Свиђа ми сеСвиђа ми се