УЖИВО:
ЕДИТОРИЈАЛ: Ако ови (оправдани) спонтани протести наставе да буду неорганизовани и неартикулисани, изазваће контра-ефекат и послужиће као изговор режиму за још бруталнију диктатуру (и одмазду)-
Да би протести успели и довели до садржајних промена морају да садрже планове за (што опет подразумева „централно руководство“ или „организациони комитет“):1. логистику
2. стратегију
3. имплементацију…
…Што опет треба да доведе до делимичне или потпуне смене садашњег, већ отворено диктаторског, режима.
У ту сврху „организациони комитет“ треба да има планове за прелазну владу, али не и планове за „отимање власти“.
Таква „прелазна влада“ или „отворена народна скупштина“ би требало да у првом таласу ослободи све водеће медије, и након разумног периода (опет- слободне изборне) кампање, закаже праве демократске и фер изборе.„Калкуланти“ из водећих режимских институција- полиције, судства и војске, који се нису огрешили о народ, би требало да планирају (потајно) да се у одређеном тренутку ставе отворено на страну народа, и тако спрече крвопролиће и шире грађанске сукобе.
Као што рекох, све остало може да изазове контра-ефекат и да се добронамерним и срчаним грађанима и студентима, (којима је доста режимске шизофрене диктатуре) обије о главу…
…Зато памет у главу- Наставите јуначки, али мудро и чојствено!!!Рекох и искупих своју душу-…
М. Новаковић, „Парамедијски Записничар“ и Оснивач ФБР Медијске ГрупеП.С. Држите се даље од „жутих гуја“ из опозиције
———————-
НЕОПРАВДАНО ПРЕБИЈАЊЕ СТАРЦА И ЖЕНЕ ОД СТРАНЕ ВУЧИЋЕВЕ „ПРЕТОРИЈАНСКЕ ГАРДЕ“:
ПРЕБИЈАЊЕ МИРОЉУБИВИХ ГРАЂАНА ОД СТРАНЕ ПОЛИЦИЈЕ- КОЈИ СУ СЕДЕЛИ У ПАРКУ НА КЛУПИ:
ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛО:
Дешавања у нашој држави директна су последица не поштивања или боље речено кршења Устава Републике Србије.
Власти у држави, својим одбијањем сарадње на пословима у циљу решавања постојећих проблема на која непрестано указују припадници српског народа и грађана Србије, натјерале су велики део српског народа и грађана Србије, да своја права Уставом загарантована, траже на улици а не унутар институција државе.
Пошто су представници власти одбијали да се чују и другачија мишљења и да се укључе у решавање горућих текућих проблема припадника српског народа и грађана Србије, последице таквог деловања, су масовни протести на улицама читаве Србије.
Навести ћу само нека од начела Устава а која су дужни да поштују и спроводе припадници владајућих структура:
Председник Републике изражава државно ЈЕДИНСТВО Републике Србије ( њихово одбијање сарадње и решавања проблема, разбило је државно јединство и поделило државу у два блока) ;
Влада је носилац извршне власти у Републици Србији и извршава законе и друге опште акте Народне скупштине ( што говори да је одговорна за против законито деловање у држави );
Влада утврђује и води политику ( али у складу са уставним начелима );
Начело Устава РС каже да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама;
Влада је одговорна Народној скупштини за политику Републике Србије, за извршавање закона и других општих аката Народне скупштине и за рад органа државне управе.
Устав каже да људска и мањинска права зајемчена Уставом, да се непосредно примењују;
Уставом се јемче, и као таква, непосредно се примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима;
Сврха уставних јемстава неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права;
Људска и мањинска права зајемчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га Устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајемченог права;
Одредбе о људским и мањинским правима тумаче се у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандaрдима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција којe надзиру њихово спровођење.
Устав каже да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета;
Пред Уставом и законом сви су једнаки;
Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације;
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите;
Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом;
Устав гарантује право на живот и каже да је људски живот неприкосновен и да у Републици Србији нема смртне казне ( а да ли је тако у пракси?);
Да је физички и психички интегритет неповредив;
Да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка;
Устав каже, да у Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо (а да ли је та одредба Устава спроведена у пракси и у којој мери? )
……итд………..
Грађани који су захтевали и захтевају од институција државе, да не игноришу њихове указе на повреде Уставом загарантованих права , док државне институције, које су плаћене да штите уставни поредак, углавном шуте.
У држави Србији, није у довољној мери разрађен систем одговорности људи који учествују у власти, а дато им је да одлучују о огромним ресурсима и добрима друштва, што има за последицу, да се отвара огроман простор за злоупотребу положаја и против законите радње, чије последице касније је тешко или није уопште могуће санирати, осим тога , у друштву се ствара слој повлашћених грађана који су изузети одговорности, што је противно начелима Устава.
Успешност рада једне Владе огледа се и у томе, да ли су чланови Устава остали само мртво слово на папиру и нико не мисли да их спроведе и у коликој мери а о одговорности за не извршене – не спроведене радње, да се и не говори.
Највећу одговорност у нашој држави има Народна скупштина, која бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и министара.
Резултат рада Народне скупштине је тај, да ми данас имамо демонстрације – народ на улицама многих градова Србије.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ДОЛЕ бандо црвена
Свиђа ми сеСвиђа ми се