Невен Милаковић

Шумарице

Ноћас ме походила Десанкина сјена,
Крвава јој бајка капљаше низ лице,
И дјечица она неумрла њена,
И са њима, с Небом срасле, Шумарице.

Чудно, нису били тужни, уплашени,
А ипак су били на ивици плача,
И знао сам да су звјерски убијени,
И пекла ме попут оних окидача

Од плотуна сваког страшнија тишина,
Од које се сама Васиона стиди,
И Молитва, док је вијека, Десанкина,
И порука Њена: Ако… Бог све види…

Ноћас ме анђели сами походили
Док је мрклим мраком одзвањао глас,
И сви су се гласу томе поклонили:
Пуцајте злотвори, ја и сад држим час.

Невен Милаковић

***

… Повод за стрељање били су немачки губици у борби са четничким и партизанским јединицама 16. октобра на путу Крагујевац – Горњи Милановац.
У тој борби Немци су имали 10 мртвих и 26 рањених војника. Приликом стрељања доследно је примењена драконска одредба из наредбе генерала Франца Бемеа од 10. октобра, у којој се прописује стрељање 100 Срба за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника или фолксдојчера.

Акција одмазде изведена је 19. октобра у околним селима Маршићу, Илићеву и Грошници, a 20. и 21. октобра у Крагујевцу. Према, до сада, прикупљеним подацима, убијено је 2.794 мушкараца, жена и деце, од тога 415 у селима и 2.379 у Крагујевцу.

(Подаци са интернет презентације крагујевачког Спомен парка)

КРВАВА БАЈКА

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.

Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.

Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.

Десанка Максимовић

Десанка Максимовић

21.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић