Дакле, хтео бих да истакнем да неко ко проживљава заједнички са њом ударе разноразних злонамерних креатура и оних мало перфиднијих који се крију иза маски интелектуалаца и патриота ово доживљавам врло лично и дижем глас против тих истих и стајем на црту. Изволите драга господо! Зар мислите да нема ко да стане у одбрану против неправде, лажи и манипулације и да ће једна наизглед нејака и крхка жена остати сама на ветрометини? Грешите. Оно што је уназад три године успела да постигне својом личном жртвом и исцрпљивањем до граница издржљивости ви исти нисте успели за 30 година бављења политиком и као, назови борбом за Србију.

Разноразни првоборци, штрајкачи, устаници, револуционари дижу се из пепела чим се неко појави ко има све оно што они немају, и себи дају за право да омаловажавају искреност, срчаност и храброст. Као на дугме притиснути они скачу ко опарени из својих вучјих јама и удобних фотеља и показују усхићење док кличу: “Не у мој атар! Ја имам тапију на патриотизам!“

Неки други овенчани лентама за раније заслуге и друштвеним становима прстом упиру у све што не долази из њихових уста, јер тобоже они су ти који су крварили, а не неки тамо нови клинци који мудро зборе. Својим јавним наступима и оштрим аналитичким пером прозивају све друге због личне сујете и принципа „Ја сам главни!“.

Психијатријски пацијенти са елементима месијанства и суманутошћу, потпомогнути емотивно нестабилним квазимедијским алтернативним естаблишментом иза којих се крију нечасне намере и сумњиви типови, кидишу као орлушине критикујући сваки здрави елемент који „није под контролом“.

Средовечне женетине склоне манипулацији и јефтином пропагандом сваког сегмента личног живота, зарад стицања богатства и политичких поена, бију одсутну битку за опстанак преко леђа тамо неке Јоване, која се јуче испилела и преузима примат који се годинама стицао мукотрпним „радом“.

Агентурне мреже са својим сарадницима на терену можда по први пут ударају у зид са својим нечасним издашним понудама.

Зато, драги критичари и дежурни пљувачи, све то што радите из најнижих побуда више говори о вама, вашим страховима и вашој психопатологији. Знајте само, да са друге стране стоји армија људи који ће увек стамено стајати уз Јовану, Хелену, Биљану, Весну и остале истинске српске хероине и поручујем отворено даље руке од моје жене и свих наших сестара!

Супруг и отац, Владимир Стојковић

————

16.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић