Пријатељ, који се недавно вратио из Јапана, изнео ми је импресије из ове земље у којој је боравио радећи на неком стручном послу. Колега Јапанац му је, након што су заједно на послу провели месец дана, скрушено рекао да жене у Јапану још презиру Јапанце!

Пише: Милован Бркић, уредник Магазина Таблоид
19. јун 2018. КМ Новине

У Србији, доласком ДОС-а на власт, почели су да нам рециклирају историју, веру, културу, морал… Ипак, крв није вода. Иако смо трпељив народ, то нам је још од Турака остало, када нас дотерају до дувара онда се бранимо на свој начин.

Убијали смо кнежеве, краљеве, министре, председнике влада… Западњаци нас оптужују да гајимо култ насиља!

Већ шест година зајашио нас је шизофрени педер Александар Вучић, са својим картелом. И у овом броју економски експерти Бранко Драгаш, Миодраг К. Скулић и Слободан Комазец описују економску катастрофу у којој је Србију довела Вучићева диктатура.

Већ месец дана сусрећу ме људи и нуде се да их мобилишем. Радо бих био ваш војник, сасвим искрено су ми саопштила тројица младића, које сам понаособ упознао у трамвају. Разговарао сам с њима, објаснио сам да је Вучићев случај решен, да ће његова диктатура бити окончана до септембра. Помињао сам хајдуке, ускоке, Црну руку… Требаће нас више за оне који ће заменити Вучићев картел ако нам доведу Ђиласа, овејаног криминалца који нас је опељешио и сада се враћа из Њујорка, згрчен и убабљен, да оплоди свој капитал… Има нас, дакле, још који могу кренути по несталу слободу.

Признајем, био сам веома изненађен понудом младих људи да буду моји војници, да својом руком и сигурним оком ослободе окове у које смо стављени.

А да смо народ који је  „умирати свико, у својој смрти да нађе лијека”, потврђује наша историја. Почев од Буне на дахије, до Стојанке мајке Кнешпољке, којима су опевана наша жртвовања за слободу.

Знали су некада Срби и како треба али и како мора!

У последње три деценије нико у Европи није толико провео на улици, протествујући против власти. Почев од 9. марта 91′ па до 6. октобра 2000. године, недељама и месецима тукли смо се за отету слободу и права са Милошевићевим кордонима смрти. Онда су дошли они, које смо довели на власт, тако смо мислили, а они су нас сурово зајашили.

Када је отеран Борис Тадић и његова жута мафија, довели су нам српске радикале, које су претходно пресвукли у напредњачке одоре. И онда су нас Вучићеви мафијаши разбијали као Турке на буљуке. Пљачкали, отимали, убијали у мозак, остављајући нас без наде да ћемо их надживети.

Након што су почеле побуне грађана акцијом „нестало ми бензина”, диктатура, која је остала без буџета, почеће да прави грешке, да се сурово брани, а тада диктатор најлакше пада.

Велика пропаганда лажи сатрла је јавни морал, уништила вредности и веру већине људи. Промовишу се гологузе девојке којима се нуди певање у кафани и код Саше Поповића, у Гранду. У ријалитијима на Пинк, Хепи и другим телевизијама, простаклук, неморал и насиље сматрају се као највеће вредности. Животиње, попут Пецонија, власника Хепи телевизије и његовог главног идеолога, Миломира Марића, и клика Жељка Митровића, поиграва се са нама као сиротом рајом, као да смо афричко племе.

Да ли овакве жене из риалитија могу да презиру мушкарце кукавице, каквим смо ми данас постали? Зашто смо се ућутали?

Време је да признам. Вучићеву мафију нисмо ми отерали, већ они који су нам их и довели на власт. Зато је потребно да имамо борбену свест, момке који имају око соколово, који су кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати. Вучића ће заменити они који ће спроводити све оно што је он чинио, само мало увијеније, без такве количине пропаганде.

Не треба то да нас завара. Иза Вучића ће остати његови злочинци, са милијардама евра. Онај ко има такву финансијску моћ, држи сваку власт у шаци. Треба да гајимо свест да се слобода мора освајати и чувати. Када нам је одузму, треба да смо на правом месту, да смакнемо оне који су нам је узели, као и нашу имовину, наша права и достојанство.

Извор: Магазин Таблоид